Правда

Када позовете број 192 јавиће вам се оператери командно-оперативног центра МУП Србије. Телефони у овој служби понекад зазвоне и по 3.000 пута дневно. Има разних позива, од оних који су тужни и узнемирујући до оних који их на тренутак орасположе. - Највећи број сазнања и информација добијамо од наших суграђана путем броја 192. Они када уоче неку неправилност, кад су жртва неког немилог акта, окрену 192 јер је то најједноставније и сигурно ће им се неко јавити. За 24 сата добијемо између 1.500 и 2.500 позива. Најмање их је у овом периоду, тада број падне на око 1.300-1.400, али у септембру, кад се сви врате са одмора добијемо и више од 3.000 позива – каже главни полицијски инспектор Зоран Станковић, који је скоро 17 година на челу КОЦ-а. Како наводи, око 60 одсто позива је у надлежности МУП или неке од инспекција на које полиција може да их упути, попут комуналне или тржишне инспекције. Са друге стране, око 20-30 одсто позива је, условно речено, информативног карактера јер их грађани зову када имају неки проблем и не знају како да га реше. - Од тог броја има сигурно 10 одсто позива када нам грађани пријављују нестварне догађаје, летелице… Такође, зову нас јер им је, примера ради, стигао увећан рачун из Инфостана, а нису у стању да докажу да нису толико потрошили. Тада их оператер упути на неког ко би могао да им помогне. Опет, између 10 и 15 одсто позива које примимо су увредљиви, ометајући и злонамерни, упућени са циљем да се блокира линија 192. На тај начин директно се угрожава безбедност неког суграђанина који није у могућности да успостави везу – додаје Станковић. Иако на број 192 углавном стижу позиви који су узнемирујући и тужни, има и оних који их, барем на тренутак орасположе. Зову их и грађани који су изгубили кућне љубимце, али и они који су усамљени и немају са ким да попричају. - Тако нас често зове бакица која инсистира да је оператер саслуша да му отпева неку песмицу и каже да она не може да умре док не сними плочу. Једна жена нас је звала да нам каже како има рецепт за диван колач од вишања, а добили смо позив и од дечка који каже како му отац приговара јер превише времена проводи на интернету. Адолесценти се често јављају и моле нас да их одвеземо кући из града јер немају пара за такси, а ако се не врате на време родитељи их неће пустити следећег викенда да изађу – додаје Станковић. Полицију је тако звала и суграђанка да пријави како се њен син, који има око 30 година, није још вратио из града говорећи како се он никада није толико дуго задржао напољу, а зову их и када се њихови најмилији не врате са посла на време! - Зову нас и суграђанке у полној зрелости и кажу: “Пошаљите ми једног милицајца да га средим!”. Кад питамо како би га то средила, обично одговоре: “Знам ја како ћу да га средим!”. Онда је у шали питамо какав жели да буде, а поједине жене захтевају да обавезно дође полицајац са брковима – објашњава Станковић. Позиви су најинтензивнији од 15 па до 23 сата или до поноћи. По граду је распоређено и 60 камера које умногоме помажу полицији у обављању њиховог посла.

 Прочитајте и ово:(ВИДЕО) Погледајте шта је хтео да пита „Жене у црном“ а полиција му није дозволила(ВИДЕО) Погледајте како руска полиција разбија анти-Путиновски протест у Москви!Дојче Веле: Обезглављена српска полиција

- Када оператери у КОЦ приме позив и процене да је у надлежности полиције, прослеђују га систему видео-надзора, као и оператерима на систему Авала. Они онда прозивају најближу патролу и одлазе на терен како би проверили веродостојност дојаве. Међутим, врло често се дешава да се извештај са терена не поклапа са оним што је пријављено – каже један од оператера овог центра. Како додаје, много је више “занимљивих” позива када је пун месец и у то се уверио тек када је почео да ради на овом месту. - Једном приликом човек се пожалио да га комшија омета неким зрацима и ласерима, а други је тврдио да му комшија пушта гасове кроз радијатор који га гуше. Звао је један дечак јер му је друг ударио чвргу, а једном је једна бака звала патролу да дође код ње јер нема са ким да попије кафу. Дешава се да нас зову и да посредујемо у љубавним сукобима. Зову нас кад затекну супругу са другим или обрнуто. Шта да се ради и то је живот, решимо ми и то – додаје он. Тако је, наводе, звала и малолетна девојчица јер мама није хтела да је пусти да изађе у град. Након што је оператер поразговарао са њом и са њеном мајком, она је одустала од изласка. Опет, комшијске свађе често се представе много опасније него што су заиста. Како додаје Зоран Станковић људима често недостаје толеранције и стрпљења. Ипак, полиција је захвална суграђанима на помоћи. - Ми смо врло захвални суграђанима што нам све пријављују, чак и када то нису аутентични догађаји. Ми прилазимо свакој пријави као да је веродостојна. Чак и када претпостављамо да је позив да је у некој средњој школи постављена експлозивна направа лажан, ми се понашамо као да је то заиста тако и поштујемо процедуру која је прописана у таквим ситуацијама – закључује Станковић. Извор: Телеграф