БЕОГРАД - Новак Ђоковић одувек је желео да буде тениски шампион! Победником су га обликовали таленат, рад и упорност, док је катактер и чврстину добио кроз гене и све што је проживео у Србији.
Кључну улогу да дечачку љубав претвори у пасију и животно опредељење имала је Јелена Генчић, која је открила и петогодишњу Монику Селеш. Четрнаест година и стотине деце је прошло кроз њен тениски камп, пре него што су њене очи поново приметиле неког изванредног. - Када је мали Новак дошао, било ми је довољно само недељу дана са њим па да будем сигурна да је талентован - рекла је једном приликом Генчићева. - Петог дана сам га пред родитељима питала: - Новаче, да ли желиш да проведеш наредних седам, осам година тренирајући веома напорно сваког дана понекад са осмехом, а понекад са сузама? Рекао је: - Да, желим да будем велики. Имао је само шест година, али је имао очи, срце и душу шампиона. Била сам уверена да ће успети.Увек је био веома емотиван...
Прочитајте још:Јелена Јанковић у првих десет!Лајовић у другом колу Хамбурга
НАТО агресија на СРЈ је оставила велики траг на Новаку. Није било лако концентрисати се на тенис, док авиони парају небо и гађају град.- Славио сам рођендан у Партизану. Било је око поднева, а родитељи су ми певали “срећан рођендан”, када је почело бомбардовање. Сирене су ођедном почеле да се простиру целим градом, а авиони су се чули на небу. Али, цела та ситуација ме је учинила бољим човеком, јер сам научио да ценим ствари и да ништа не узимам “здраво за готово”. Заклео сам се да ћу показати свету да су Срби добри људи. Извор: Курир/ Новости
Слободан Антонић: Успон и пад српског бајденизма 
