Правда

Николај II Александрович био је последњи император сверуски, краљ Пољске и велики кнез Финске. Владао је од 20. октобра/1. новембра 1894. до 2/15. марта 1917. године. Владавину је окончао абдицирањем током Фебруарске револуције. Био је син и наследник Александра III и Марије Фјодоровне, данске принцезе Дагмар пре удаје. Супруга му је била Александра Фјодоровна са којом је имао петоро деце, четири кћери и једног сина. Период његове владавине обележен је економским развојем Русије и истовремено порастом социјално-политичких противречности и револуционарних покрета који су довели до Руске револуције (1905) и Октобарске револуције (1917). У спољној политици водио је политику експанзије на Далеки исток где је водио рат са Јапаном. Из солидарности са Србијом објавио је рат Аустрији и Немачкој и увео Русију у први Светски рат. После повлачења српске војске преко Албаније запретио је савезницима изласком из рата ако Француски бродови не евакуишу српске трупе у Грчку. Одрекао се престола у јеку Фебруарске револуције (1917) и од тада се налазио под кућним притвором заједно са породицом у Царскоселском дворцу. У лето исте године, одлуком Привремене владе, са породицом је упућен у Тоболск. У пролеће 1918. године бољшевици су га пребацили у Јекатеринбург где су га и стрељали 17. јула 1918, заједно са породицом и четворо слугу. Императора Николаја II Александровича канонизовала је 1. новембра 1981. године Руска православна загранична црква која тада није била у јединству са Московском патријаршијом. Деветнаест година касније, 2000. године и помесна Руска православна црква га је канонизовала заједно са супругом и децом. Проглашени су за мученике.

Прочитајте још:Украјинци гађали Путинов авион!Украјински падобранци са аеродрома у Луганску очајнички моле за помоћ!

Извор: nationalgeographic.rs