Куповна моћ мерена односом просечне нето зараде и просечне, односно минималне потрошачке корпе, у маjу jе била мања у односу на април, захваљуjући, пре свега, смањењу просечне месечне нето зараде, показуjе анализа Mинистарства трговине.
За покриће просечне потрошачке корпе у маjу, било jе потребно 1,49 просечних нето зарада, коjе су износиле 44.184 динара, за покриће минималне корпе било jе довољно 0,78 просечне зараде. У априлу jе за просечну корпу било jе потребно 1,43 просечних зарада, а за минималну jе било довољно 0,75 просечне зараде. Просечна нето зарада jе у односу на април, номинално мања 3,6 одсто, а реално 3,7 одсто. Просечна потрошачка корпа у маjу износила jе 65.922 динара и већа jе 0,24 одсто или 156,13 динара, у односу на април. У односу на маj 2013. године та корпа jе већа 3,25 одсто. Mинимална корпа jе износила 34.331 динар и већа jе 0,44 одсто или 150 динара. У односу на маj 2013. године, већа jе 0,47 одсто. У маjу jе у односу на претходни месец, наjвећи раст цена забележен у групама одећа и обућа - 0,3 одсто, храна и безалкохолна пића, стан, вода, електрична енергиjа, гас и друга горива и ресторани и хотели-по 0,2 одсто и у групи намештаj, покућство, и текуће одржавање стана 0,1 одсто. Пад цена забележен jе и у групама транспорт, рекреациjа и култура и образовање, по 0,3 одсто и у групи комуникациjе 0,1 одсто.
Прочитајте још:Дачић: Не можемо са социјалистичким идејама ни у капитализам ни у ЕУ!
Kуповну моћ изнад просека Републике имали су Београд, Панчево, Нови Сад, Ужице и Kрагуjевац. У свим градовима коjи се статистички прате, просечна месечна нето зарада jе покрила минималну потрошачку корпу, а ниjе била довољна за покриће просечне. Извор: Вечерње Новости