Правда

Званично објашњење за тај потез је незадовољство врха власти резултатима полиције у борби против нарко-картела у Србији. Као лидер тог картела наведен је Драгослав Космајац (61), који до сада никада није био ухапшен. Смене у врху полиције изазвале су нове политичке чарке у Србији и довеле до међусобних оптужби политичких актера. Бивша власт навела је да одговорност за лоше стање у полицији сноси и доскорашњи министар полиције Ивица Дачич, и да је врх полиције имао политичку заштиту, али је он узвратио да за промене у полицији током његовог мандата није било довољно политичке воље. С друге стране, постоје они који тврде да су ове смене историјски догађај за Србију, а они опрезнији наводе да ће се тек видети шта стоји иза ових смена – истинска жеља за реформом полиције, или је и то само начин да владајућа Српска напредна странка (СНС) на упражњена места доведе своје људе. Нико не зна зашто су смењени? „Проблем са овим сменама је што ми заправо не знамо зашто су се оне догодиле, каже Филип Шварм, одговорни уредник недељника „Време“. "Сазнали смо да су ти начелници радили добро, чак су били похваљени и награђени поводом Дана полиције, а онда су након неког времена смењени. Најгоре од свега би било да се полиција на тај начин политизује, да су начелници смењени из политичких разлога и да се сада на њихова места доведу људи који би из политичких разлога одговарали садашњој актуелној влади. Надам се да то није случај, али морамо да сачекамо да видимо шта ће се даље дешавати“. Слаб министар – јак премијер Бивши коминистар полиције Божо Прелевић сматра „како је занимљиво да је о сменама у врху полиције одлучивао премијер Александар Вучић. Дакле, он је одлучио да ти начелници морају да буду смењени, а не министар полиције или директор полиције. С друге стране, занимљив је и тајминг тих дешавања, која се одвијају у време сведочења нарко-боса Дарка Шарића у Специјалном суду, у којем он покушава да се свети оним људима који су против њега водили поступак“, напомиње Прелевић: „Ту,дакле, поново имамо ситуацију да премијер преузима одговорност и он сада више нема оправдања да су то људи које је наследио, или их је неко други поставио. То је са једне стране донекле можда и добро“, каже Прелевић, „али оно што није добро је што се сада ту поново концентрише превише политичке моћи код једног човека. Мислим да је боље да имате и јаког министра полиције, а не да те послове обавља премијер. Доста тога ће зависити и од тога ко ће заменити те људе. Уколико то опет буду људи са неким левим дипломама, или људи који су умешани у неке сумњиве радње, онда ће се то премијеру вратити као бумеранг“. Шта ће нам закони поред политичке воље Начин на који су смене обављене је истовремено и дезавуисање институција, и то свакако није добро, напомиње Прелевић. „Јер, сад се може поставити питање да ли све у Србији зависи од премијера, па ако сте добри са премијером да ли то значи да сте на неки начин заштићени. Уопште се у Србији, што се чуло и након смена у врху полиције, превише ослањамо на ту фамозну политичку вољу“, упозорава Божо Прелевић: „Ви се увек ослањате на политичку вољу када немате навику да се ослањате на закон. У прошлом мандату владе сте имали потпредседника владе који је био најјача фигура, а то по закону није могло. Као што и сада имате у овим сменама полицајаца мешање председника Републике – то није његова надлежност. Начин пре свега није добар, јер то изазива доста контра ефеката. Мене је доста иностраних дипломата и страних инвеститора питало: 'шта сад све ово значи, да ли је ово сад неки рат, хоће ли то сада бити неки проблем, зашто се сад говори о 2003. години и убиству премијера, да ли ми да селимо капитал?' Има доста незграпних потеза, а главни проблем је што владавина права при томе није централно питање, а то је увек разлог за страх“, сматра Прелевић. Све док институције буду подложне политичкој вољи нећемо имати успеха у реформама, каже Филип Шварм. Само под условом да тужилаштво, правосуђе и полиција раде свој посао, ми би могли да поведемо озбиљну борбу против криминала и корупције. Тек у случају да тужиоци, а не политичари, почну да покрећу истраге, можемо говорити да нема заштићених. Докле год се ми бавимо политичком вољом постојаће они који имају заштиту, и они који ту заштиту немају, оцењује Шварм. Борба преко полиције Останак на месту директора полиције Милорада Вељовића збунио је и јавност и стручњаке. „Мислим да је нетачно рећи да је директор полиције узрок проблема у српској полицији, каже Шварм. Смена Вељовића би представљала обезглављивање полиције, и мислим да је он због тога остао на свом месту. Очито је да полицију потресају бројне афере, и да тамо постоје одређене фракције које се боре између себе, истиче Шварм. Очито је да и у власти постоји неколико центара моћи, који се преко полиције боре између себе. Мислим да би пре свега ту требало тражити разлоге за недавне смене у полицији“, наводи Филип Шварм. Извор: Дојче веле