Правда

Та мапа, која је у кратком времену постала хит на интернет порталима, показује да је просечан ИQ у Хрватској 90, у Србији 91, а у Словенији 99. Највиши ИQ у просеку на тој мапи имају Финци (103), а следе их Холанђани (102), Швеђани (101) и Талијани (101), пише "Јутарњи лист". - Моја намера није била да рекламирам или исмејавам било коју земљу. Само сам направио визуализацију статистичких података заснованих на високоцитираном научном раду, а да притом нисам ни видео бројке - истиче Мариан за "Јутарњи". Његова карта заснива на раду “Тхе г-Фацтор оф Интернатионал Цогнитиве Абилитy Цомпарисонс” из 2007. године немачког психолога др. Хејнера Риндермана који је истраживао повезаност коефицијента интелигенције и квалитета едукације. Риндерман је користио информације о резултатима тестова интелигенције, али и успешности ученика на испитима као што су ПИСА (из више основних предмета), ТИМСС (из математике) те ПИРЛС (из читања) у државама Еуропе. Но, проблем је што у Риндермановој студији нема података о успешности хрватских ученика на споменутим тестовима, а за коефицијент интелигенције Хрвата узима се онај из познате студије Ричарда Лина и Татуа Ванханена о високој повезаности просечног ИQ-а и БДП-а неке нације. Та је студија објављена пре десетак година, а у њој су Лин и Ванханен баратали податком о ИQ-у Хрвата с почетка педесетих, открива "Јутарњи". Конкретно, реч је о истраживању из 1952. које је обухватило 299 испитаника у доби од 13 до 16 година. Тада се показало да је њихов коефицијент интелигенције у просеку 90. Новинари "Јутарњег" контактирали су е- маилом проф. Риндермана, али до закључења броја нису добили његове одговоре. Извор: Блиц