Спутаван је бивао и несхваћен, као и сви наши реформатори, каже глумац који је у понедељак отворио Филмски фестивал у Сопоту тумачећи лик комедиографа.
- Филмски фестивал у Сопоту је драгоцен јер је подршка домаћем филму, који је посебан, тако важан сегмент наше културе - каже Бранислав Лечић. Лечић додаје да је важна свака подршка домаћој кинематографији, а говорећи о њеном положају и карактеристикама каже: - Наш филм је гледан и у региону и шире, врло праћен, неретко награђиван... Дакле, они који су ствараоци раде добро. Нема системски решену озбиљну подршку, дакле није препознато да он промовише језик, стваралачки потенцијал, земљу, идентитет... Филм је, култура уопште, легитимација дате средине, друштва државе. На сцени Звездара театра у представи „Рођендан господина Нушића“ Душка Ковачевића, рађеној поводом 150 година од рођења великог комедиографа, Лечић је тумачио насловну ролу. И управо као Нушић обележио је и отварање Софеста, манифестације која, између осталог, води рачуна о обележавању јубилеја, те је тим поводом уприличен и пратећи програм „Нушић на филму“. Причајући о нашем великом комедиографу, Бранислав Лечић, између осталог, каже: - Ако погледате представу Звездара театра или се позабавите Нушићевом биографијом, видећете да је његова судбина као и већине (наших) реформатора. Укратко, нема пророка у свом селу. Спутаван је бивао, несхваћен... Човек чији је лични живот био обележен највећом могућом трагедијом, губитком детета. Његов је син погинуо у Првом светском рату. Међутим, упркос отпорима, проблемима које је имао у средини у којој је живео, био је од оних духом најјачих, који ипак победе. Наравно, та победа има и те како горак укус. Оно што је код њега фасцинантно јесте то како је умео и себи и другима да олакша ствари - смејући се. Бескомпромисни су и опори његови увиди у наше мане и слабости, смех је неодољив, а што је најузбудљивије, он је волео човека, волео је људе. Критиковао јесте, и то врло оштро, али мрзео није. Напротив! А отварање Софеста завређује нушићевски говор, својеврсни културни тестамент о нашим (не)приликама и небризи за опстанак културе. И, што би Нушић рекао, нећу ништа читати, нећу ништа рећи, доста сам се ја наслушао и нагледао... пустићу само да ме слушају и гледају.
Без плана за културу Говорећи о култури шире гледано, Лечић истиче да нема стратешког плана. Као министар је, вели, својевремено кренуо с тим: - Стратешки план још није ни конципиран, а камоли примењен. Уз недостатак новца кад је култура у питању, на делу имамо и недостатак бриге, плана, односно свести о томе шта она јесте, шта значи.
Извор: Блиц
НИКША БУЛАТОВИЋ: Два јаја на око 
