Правда

Како то изгледа, већ је искусио јуче у притвору у Нантеру, предграђу Париза. Бивши председник Француске, по свему судећи, није стигао ни да доручкује пошто је у пратњи агената обукао сако на брзину и у пола осам ујутру био у лимузини са затамњеним стаклима која га је одвела у просторије криминалистичке полиције. - Саркози је позван у Нантер и задржан је ради испитивања - навео је неименовани извор за Ројтерс. Потенцијални кандидат на председничким изборима 2017. осумњичен је за злоупотребу службеног положаја, због чега би могао да буде осуђен на затвор од пет година и новчану казну од 500.000 евра. Он је прошле године због недостатка доказа ослобођен оптужби да је од најбогатије Францускиње Лилијан Бетанкур узео 150.000 евра за кампању, манипулишући ментално слабом милијардерком. Ово је прво хапшење неког бившег председника у историји француске државе, а Саркозију је судија одмах одредио 24-часовни притвор уз могућност продужења за још један дан. Антикорупцијски истражитељи су прекјуче саслушали адвоката Тјерија Ерзога и генералне заступнике Касационог суда Жилбера Азибера и Патрика Сасуа у оквиру истраге о „трговини утицајем“ и „кршењу тајности истраге“, што подразумева казну од десет година затвора. Уз три главна правца истраге (види оквир), једна од најозбиљнијих оптужби је она да је 1995. године за потребе председничке кампање Едуара Баладира обезбедио новац од провизије из продаје три подморнице пакистанској војсци. Три греха Истражитељи сумњају да је Саркози док је био председник, уз помоћ адвоката Ерзога покушао да од судије Азибера извуче инсајдерске информације везане за „аферу Бетанкур“ (у којој је осумњичен да је нелегално прикупио 150.000 евра) и тако утиче на ток суђења. Истражитељи су такође радили на случају везаном за незаконито финансирање Саркозијеве предизборне кампање 2007. средствима бившег либијског лидера Моамера Гадафија. Трећи правац истраге против Саркозија односи се на његове везе са контроверзним тајкуном Бернаром Тапијем, који га је подржао 2007, а заузврат добио 400 милиона евра наредне године у чудном случају одштете од банке „Креди лионе“, у којој је француска држава главни деоничар. Извор: Блиц