Очекује се да ће у наредном периоду око 100.000 људи у јавном сектору остати без посла. Стручњаци саветују да се прво утврде вишкови и непотребна радна места, јавља Б92.
Један од разлога за оставку Лазара Крстића је и неспремност владе да отпусти минимум 160.000 запослених из јавног сектора. Ипак чињеница је да опоравка привреде нема без отпуштања у јавном сектору. Још није познато када ће почети отпуштања у јавном сектору. Познато је да ће трајати неколико година, а први би без посла могли да остану запослени у државним агенцијама и фондовима, јавним предузећима, општинској администрацији, али и радници у неприватизованим друштвеним предузећима. Најпре треба урадити детаљну систематизацију и идентификацију где имамо вишкове, каже члан Фискалног савета Никола Алтипармаков. "Оквирно знамо да постоје вишкови наставног особља, у администарцији на локлном нивоу, има немедицинског особља у здравсту... Треба детаљно систематизовати и у наредних неколико година кренути са рационалним системским отпуштањем", поручује он. Економиста Миладин Ковачевић сматра да је потребна и релокација радних места, јер на неким местима недостаје радне снаге. "Моје мишљење је да се ту уради релокација јер радна снага недостаје. Прерасподеле ће уследити, релокације, све мора брзо да се уради јер консолидација не може да се одлаже", оцењује он. Према проценама, јавни сектор требало би да остане без око 100.000 запослених. Поставља се питање да ли ће бити отпуштени они који би требало или они које нема ко да заштити. "Треба да буду на удару нерационално запослени. Тешко је то урадити на несистематски начин, а ако тако не урадите проблем ће вам се вратити још већи кроз неколико година", сматра Алтипармаков. Ковачевић с друге стране сматра да је критеријум ко како запослен мање важан, већ да је важнија неопходност самог радног места. Просечна зарада у државном сектору је скоро 40 одсто виша од просечне зараде у остатку привреде. Смањивањем броја државних чиновника умањила би се издвајања из буџета за више стотина милиона евра. У јавним предузећима у Србији на директорским функцијама најмање је 4.200 људи. Само ЕПС има 600 високоплаћених директора. Просечна плата у ЕПС-у је 75.000 динара, што је дупло више од зараде просечног радника у Србији, подаци су које је недавно изнео министар привреде Душан Вујовић. Унија послодаваца Србије сматра да је Србији довољно 200.000 запослених у јавном сектору, а сада их има 635.000. Извор: Вечерње Новости
Прочитајте још:(ФОТО, ВИДЕО) Погледајте прве фотографије унутрашњости ‘рупе на крају света’ !