Најновије

Ово су највеће претње човечанству

Тешко је пронаћи не век, већ деценију у скоријој историји човечанства коју није обележила нека криза. Било да су у питању ратне године, или времена у којима су кризе полако тињале док се на површини водио хладни рат, сасвим је јасно да је криза саставни део нашег живота.
Одакле нам прети највећа опасност (фото: Rantlifestyle.com)

Одакле нам прети највећа опасност (фото: Rantlifestyle.com)

А свака криза са собом носи и извесне опасности и претње. Андерс Сендберг са Оксфордовог Института за будућност човечанства (Футуре оф Хуманитy Институте) за британски Гардијан издвојио је пет највећих опасности које прете човечанству у годинама које долазе. Занимљиво је да Сендберг у наведеним случајева промене које долазе и ризик који те промене носи сваљује пре свега на човека. Кроз историју се, више пута, потврдило како је човек човеку вук. Зато није новост да је на крају свега највећа претња човечанству управо човек. Такође, они који на наведене сценарије гледају као на далеку будучност, треба да погледају само један или век уназад не би ли проверили колико човечанство може да се промени за свега 100 година. Сендберг са листе изоставља (очекиване) катстрофе, као што су удари метеора или климастке промене. Према његовом мишљењу, колико год биле опасне, тешко да ће у скорије време климатске промене збрисати цело човечанство са планете и учинити од Земље место у целости непогодно за живот. Са метеорима се све своди на игру среће, и уколико би неки довољно велик метеор уништио нашу планету, онда једноставно не бисмо имали среће. Ево које могуће катаклизме он издваја. Нуклеарни ратДо сада је нуклеарно наоружање било употребљено само два пута у ратне сврхе, а последице које је напад оставио на Хирошиму и Нагасаки и даље изазивају страх у костима. Међутим, вероватноће да се нуклеарни рат догоди, колико год се сукоби између бројних актера светске сцене заоштравају, је веома мала, сматра Сендберг. “Кубанска криза се примакла веома близу нуклеарном рату. Ако стога претпоставимо да се један такав догађај дешава сваких 69 година, и само трећина таквих догађаја може да доведе до правог нуклеарног рата, онда су шансе да се таква катастрофа деси заправо једном у 200 година”, тврди Сендберг. Како он сматра, последице директних нуклеарних напада биле би катастрофалне, не само на непосредном, већ и на посредном нивоу. Осећале би се деценијама и однеле би много живота. Међутим, оно што га знатно више плаши од нуклеарног рата јесте реалнији сценарио нуклеарне зиме. “Гасови који се испуштају у стратосферу током низа година, на дуже време могу да изазову хлађење и сушење наше планете”, наводи Сендберг. То би довело до крупних промена на нашој планети, непосредно мењајући наш живот и гурајући ка ивици изгладнелости највећи део становништва. Пандемија изазвана генетским инжењерингомБолести које су претходних векова ахрале светом однеле су више живота него светски ратови, због чега оне представљају и много већу опасност. Заразе и болести природног порекла јесу опасне, али се људи са њима лакше боре, захваљујући свом имнунолошком систему и напредним медицинским открићима. Еволуција, показало се, не подноси паразите који убијају своје домаћине. Зато је сифилис од серијског убице постао само још једна од болести које се шире светом, али против којих се може борити. Оно што би могло да представља опасност су болести које би креирали сами људи, пише Сендберг. Иако је тренутно ризик за ширење неке опасне заразе на светском нивоу мали, он сматра како ће се тај ризик временом повећавати јер ће развојем технологије неопходна опрема за такве ствари бити доступна веће броју људи. “Већина досадашњих истраживања и акција на подручју биолошког оружја надгледале су владе, али увек постоје појединци који желе да ураде нешто само зато што им се може”, додаје он. СуперинтелигенцијаИнтелигенција је моћна ствар. Чак и мали напредак у решавању проблема може значајно променити игру, исто онако као што смо ми оставили све остале животиње иза себе у процесу еволуције. Проблем је у томе што наша достигнућа вештачке интелигенције нису сама по себи лоша, али их људи често, чак и грешком, могу гурнути ка лошим циљевима. О моралном систему и кодексима у свету суперинтелигентних хибрида тешко је говорити, чак постоје и докази да овакве креације не би поштовали моралне кодексе и сложене људске вредности на којима се заснива наша цивилизација, тврди Сендберг. Проблем је и у томе што, без обзира на бројна предвиђања, не можемо сигурно знати колики скок у еволуцији и за које време наша цивилизација може постићи. Честе су тврдње да ће се највећи “бум” десити онда када софтвери које су људи креирали буду могли самостално да креирају нове софтвере. Осим тога, сасвим је разумљиво и уверење да људи неће моћи да прате убрзан технолошки развој и да ћемо у једном тренутку изгубити корак са технологијом. НанотехнологијаНанотехнологија је, најједноставније објашњено, процесс контролисања материје са атомском прецизношћу. То само по себи није ништа негативно, напротив, може имати веома лепу примену. Проблем је поново у томе што са развојем ове технологије све је већа и могућност њене злоупотребе. Највећи ризик, према Сендбергу, у овом случају представља то што се са развојем нанотехнологије уједностављује и производња, примера ради, оружја која постаје не само једноставнија, већ и знатно јефтинија. Већ смо имали прилику да читамо о бројним дебатама које се у САД воде када је у питању “штампање” оружја из 3Д штампача. У овом проблем важну улогу, и то улогу негативца, могу играти управо владе држава. Јер, производња и усавршавање оружја је уносан бизнис, али и важно поље када је у питању “одбрана” земље. НепознатоСтрах од непознатог је прилично познат свима нама. И увек треба рачунати на опцију да тамо негде постоји нешто са чим још увек нисмо упознати, и што може представљати потенцијалну опасност. Извор: Вечерње Новости
Прочитајте још:(ВИДЕО) Невероватан напад Палестинаца на Израелске војнике

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Небојша Јеврић: Молер

На зиду Парохијског дома, увек пуног, дао је да се нацрта Ајфелова кула са минаретом и хоџ...

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА