БЕОГРАД - Лидер покрета "Србски Образ" Младен Обрадовић данас је почео да служи казну кућног затвора у трајању од четри месеца. Њему су службеници Министарства јутрос поставили на ногу електронску наруквицу која би алармирала полицију у случају да прекрши казну. У ексклузивном интервјуу за Правду он говори о раду Образа, плановима у наредна четири месеца и својој даљој политичкој борби.
Чиме сте "заслужили" електронску наруквицу и четири месеца притвора? Званично, осуђен сам за кривично дело „расна и друга дискриминација“ по члану 387, став 4 Кривичног законика на казну затвора у просторијама у којом станујем (популарни назив „кућни затвор“) у трајању од четири месеца. Заправо, осуђен сам и кажњен због слогана „Чекамо вас!“ и изјава које сам давао медијима током септембра 2009. године, у којима се аргументовано противио одржавању поворке срама у Београду. Адвокат Горан Петронијевић је током суђења убедљиво доказао да су моје изјаве потпуно у складу са Уставом зајемченим правима слободе мишљења, изражавања и јавног изношења верских уверења. Иако је и самим судијама, у то сам убеђен, било јасно да је реч о монтираном процесу, под политичким притиском сам проглашен кривим. Након жалбе одбране, Апелациони суд је делимично изменио пресуду Првог основног суда, тако да сам коначно добио четири месеца затвора, с тим да казну одслужујем, како се то званично каже, „у просторијама у којима станујем“.
Колико вам тешко пада кућни затвор имајући у виду да сте отац малог детета? Мислим да неће бити нарочитих тешкоћа. У начелу, проводићемо више времена заједно у кући, а имам и право на шетњу у трајању од два часа дневно. Једино ће бити мало теже објаснити Алексију да не можемо остати напољу и играти се дуже од прописаног времена.
Који се још поступци воде против вас и да ли има још нека казна коју треба да одслужите? Против мојих сабораца и мене се води поступак из 2010. године, када је преко сто људи било ухапшено због наводног изазивања нереда током одржавања поворке срама. Након шест месеци проведених у притвору, Виши суд ме је без икаквих доказа прогласио кривим за „организовање нереда“ и осудио на две године затвора. Међутим, Апелациони суд је ту пресуду поништио. Ново суђење очекујемо у септембру. Осим тога, у току је и поступак пред Прекршајним судом, који ме гони због тога што сам по завршетку митинга против Бриселског споразума, одржаног 10. маја 2013, предводио колону демонстраната у мирној протестној шетњи ка Влади Србије и Храму Светог Саве. Иако је та шетња била спонтана, режим жели да ме прогласи кривим и казни јер није била пријављена. Међутим, као што сам објаснио у својој одбрани, ако је окупљање неколико хиљада грађана на непријављеном збору испред Дома Народне скупштине 27. априла 2014. током седнице на којој је Александар Вучић изабран за председника Владе Србије, упркос Закону о окупљању грађана који забрањује одржавање скупова испред Дома Народне скупштине током одржавања седнице Скупштине, проглашено „спонтаним“, уз „спонтано“ постављање бине са озвучењем, „спонтано“ постављање два видео-бима, „спонтани“ долазак више десетина аутобуса са члановима Српске напредне странке из више градова Србије — онда не постоји ниједан једини разлог да мирна шетња грађана, сабраних на уредно пријављеном јавном скупу у име заштите Устава Србије и одбране Косова и Метохије, не буде такође призната за спонтану, а њени учесници, попут оних испред Дома народне скупштине 27. априла 2014, ослобођени од одговорности за прекршај.
Шта ћете радити током кућног затвора? Верујем да у свакој животној тешкоћи Бог открива човеку и пут ка добру. Током наредна четири месеца моћи ћу више времена да посветим сину и да прочитам макар неке од драгих ми књига за које иначе немам времена. Такође, настојаћу да помогнем свом пријатељу Драгославу Бокану, који је недавно постао званични представник Доњецке Народне Републике за Србију и пред којим стоји нимало лак задатак: да пробије медијску блокаду и омогући србској јавности увид у истину о праведној борби за слободу руског народа од терора НАТО-кијевске хунте. Уверен сам да ће судбина Доњецка и Луганска у многоме определити време у којем ће доћи до победоносног повратка Русије на Балкан, а тиме и до ослобођења нас Срба од вашингтонско-бриселског јарма. Управо зато, сматрам да је дужност сваког истинског србског родољуба да подржи борбу Доњецке Народне Републике.
Како је Образ успео да настави рад и после забране од Уставног суда? Уставни суд је јуна 2012. године донео срамну и политички изнуђену одлуку о брисању из регистра удружења грађана наше тадашње организације Отачаствени покрет Образ. Колико је та одлука била правно неутемељена, сведочи и чињеница да у тренутку њеног доношења није постојала ниједна правоснажна судска пресуда ни против мене, ни против самог Отачаственог покрета Образ, нити против ма којег његовог члана. Уместо тога, тужилаштво се поштапало неправоснажним пресудама, прекршајним пријавама које нису имале никакве везе са овим случајем и крајње произвољним тумачењима појединих изјава и програмских докумената, што никако нису могли бити ваљани докази. Звучи нестварно, али прва ствар коју су нам замерили било је наше програмско залагање за ослобођење и уједињење Србства! На жалост, Уставни суд је том приликом показао забрињавајући подложност политичким притисцима и избрисао Отачаствени покрет Образ из регистра удружења грађана. Ми смо се, међутим, брзо снашли и у складу са Законом о удруживању грађана основали ново удружење, под називом Србски Образ. Успели смо да се одржимо, Богу хвала, пре свега захваљујући вери и истрајности наших сабораца, али и хиљадама и хиљадама Срба и Србкиња који цене и поштују нашу борбу. Наши циљеви остају непромењени: духовна и државотворна обнова Србства на темељима Светосавља, савез са братском Русијом и ослобођење и уједињење свих србских земаља.
Образ је после избора наставио тесно да сарађује са СРС и СНП Наши, какав је статус ваше коалиције? Ми смо од самог почетка истицали да СРС, Образ и Наши не праве никакву привремену коалицију, као што су то свих ових година чиниле друге странке и организације, већ истински отаџбински савез који ће сведочити српску саборност и потврдити спремност да се и по цену личног страдања боримо за добробит свог народа. И заиста, иако нисмо успели да уђемо у Скупштину, наше родољубиво братство не само што се није распало, него се прекалило и очврсло. У томе нам је, без сумње, помогло и јуначко држање др Војислава Шешеља, који својом несаломивошћу и у најтежим тренуцима даје пример и охрабрење свим часним Србима.
Прочитајте још: Путин: НАТО гомила трупе – одговорићемо адекватно!Да ли ће ове казне имати утицаја на ваше деловање и ставове које заступате? Такво питање се уопште не поставља. Докле год ми Бог буде дао снаге, говорићу оно што мисли сваки благоразуман Србин и борићу се за то да наша деца одрастају у здравом друштву, у слободној, богатој и снажној Србији. Извор: Правда