Правда

Део реформских закона је усвојен. Кад ће се осетити први ефекти? Потребно је да усвојимо још неке реформске законе, попут закона о приватизацији. Али оно што је важно јесте да је ово део реформи које треба да доведу до стварања бољег инвестиционог амбијента. Закон о раду није донет да било кога штити, већ да створи најбоље могуће услове за улагања у нашу земљу, да послодавци могу да остваре профит, да могу да плаћају и запошљавају раднике. Најважније је да смо у реформе кренули јер се досад о томе само причало. И кад сам изашао са експозеом и јасно одредио рокове, тада сте први пут видели да нешто до краја лета мора да буде завршено. И да нисмо одредили тако стриктне рокове, плашим се да бисмо опет сви тражили безброј разлога због којих бисмо такве реформе одлагали. Било је и доста протеста око доношења тих реформских закона? Код нас све мере које значе нешто добро за земљу наилазе на отпор. Хоћете ли да вас подсетим како је то изгледало у „Јату“? И тамо су били против приватизације кад смо објашњавали да ћемо имати бољу компанију, више авиона. Сада нико не пита шта је с једним нашим једним исправним и четири неиспавна авиона, јер сад имамо десет „ербасова“, не зна се који је лепши. Сви су заборавили какве смо муке прошли. Е то је наша Србија. За све што је добро морају да постоје протести и отпори. Али без обзира колико били снажни или јаки, морамо да урадимо све што је важно за будућност Србије. Ове реформе је поздравио цео свет, ММФ, Светска банка..., али није суштина у похвалама, већ у томе да ти људи по први пут верују у кредибилитет српске државе да ће испунити оно што обећа. Први пут верују у нашу земљу да може да спроведе реформе. А шта то значи за обичног грађанина? Кад ће се стварно осетити бољитак? То не може преко ноћи и ништа неће да падне с неба. У експозеу сам рекао крајем 2016, почетком 2017. године. Али ми за то морамо да радимо више. Нећемо ми да живимо боље зато што ће неко да нам пошаље нешто, већ ми морамо да се изборимо, да радимо више. Зато сам рекао да је Закон о раду вододелница за промену свести. Оно што ми штитимо јесте конкуренција, такмичење, а не појединца неспособног да уради било шта, као што је било раније. Не може неко 12 година да чека посао. Уради нешто, оснуј фирму, бави се приватним бизнисом. Биће да има мало и кривице државе. Тачно је, држава је крива за једну ствар - што је просечна плата у јавном сектору 62.000 динара и код наше деце сан је постао да раде у јавном, а не у приватном сектору. Ми морамо да мењамо ту филозофију, сан мора да буде успех запослити се у приватном сектору. Ми ћемо помоћи кроз мере запошљавања, Фонд за развој, субвенционисаним кредитима, али морамо да мењамо свест да не чекамо место у јавном сектору.

Прочитајте још:Вилијамсон и Вучић о „Жутој кући“

Да ли постоје назнаке да ће после усвајања ових закона доћи инвеститори. Често се могу чути критике да се ништа не дешава по питању „Икарбуса“, ФАП-а... Са „Икарбусом“ се ситуација одвија добро и ускоро ће то бити завршено, као и ФАП. Наше рак-ране су „Железара Смедерево“, „Петрохемија“, „Симпо“ и ако те три компаније успемо да решимо, то би био велики успех. А да ли ћемо решити? Нама је претходна влада оставила проблем „Железаре“, „Петрохемију“ са дуговима од 500 милиона евра... Ми смо спремни да помогнемо да то неко преузме и надам се да ћемо успети да решимо прво „Железару“, а потом и „Петрохемију“. Кад су у питању ове фирме, њихова судбина се некако везује за Русију. Колико новонастала ситуација с падом малезијског авиона, где Запад упире прстом у Путина, као и нов сет санкција које ЕУ уводи Русији, може да створи проблеме Србији? - Изражавам најдубље саучешће породицама погинулих. Надам се да ће они који су починили овај тежак злочин у што краћем року бити пронађени и кажњени. Такође, надам се да Србија ни крива ни дужна неће платити највећу цену због оваквог ужасног злочина. То је све што на ту тему могу да кажем. Уговор о „Јужном току“ је добар за Србију и то сам рекао свим западним представницима. Дао им увид у уговор. Иначе, Србија је сада добро преговарала, али није у почетку кад је требало са Русима да делимо удео 50:50, а не 51:49 за Русе. Разуме се, реализација „Јужног тока“ зависи од договара ЕУ и Русије. Најавили сте оцењивање министара. Да ли већ сад постоје појединци који немају добро пролазно време? Важно је да на првих сто дана Владе видимо шта смо урадили. То је прво пролазно време по експозеу, а онда идемо на првих шест месеци да видимо како су радили министри. Да видимо резултате сваке области. За првих 100 дана испунићемо готово све што смо обећали и то ће бити први пут да се тако нешто догоди и поред тешке ситуације са поплавама које су нам узеле 40 дана. Да ли постоји неко у Влади с ким сте посебно задовољни? Постоји доста њих. Боре се. Не можете да кажете да су лењи. Ко ће бити нови министар привреде? Душан Вујовић биће министар финансија, а за привреду ћемо тек одлучити. Шта се дешава с јавним предузећима, хоће ли ту бити реформи? За нас је најважнија реформа јавних предузећа и оно где смо каснили, а у првих сто дана ћемо да одрадимо, биће промене директора многих фирми и то пре 4. августа. Ту ће бити крупних, темељних промена. Не можемо да идемо у било какве мере и фискалну консолидацију, било би бесмислено уколико не идемо у реформе јавних предузећа, не идемо у решавање проблема предузећа у реструктурирању... зато што ће то да нам поједе све што уштедимо. Хоће ли бити конкурс за директоре? Сви директори биће изабрани на конкурсу, али пре тога за вршиоце дужности предузећа био сам спреман да поставим људе који у јавности важе да су способни јер се увек говорило да су то партијска предузећа. Кад сам у клубу „Привредник“ разговарао с Костићем, Беком и осталима, рекао сам им да не причамо само о монетарној политици, већ да узму железницу ако су способни. Прошле године је Миодраг Костић тражио железницу на три године? Откад је то рекао, ја им већ годину дана нудим да покажу шта могу у железници, на тешком примеру. Још чекам одговор. Кад причамо о предузећима у реструктурирању, ми смо објавили колико су огромне зараде директора тих фирми, а углавном ништа не раде... Да ли је то нормално? Ево вам податак. Списак највећих дужника за порез. На првом месту је „Застава оружје“ - 70 милиона евра. А хиљаду људи из те фирме је било на протесту. Сад вас ја питам, о чему се ради? Држава узима од свих пореских обвезника да би плаћала за нешто где се недовољно, мало или нимало производи. Држава их издржава и још се буне против такве државе. Није држава ћуп из којег може да се узима колико хоћете и кад год хоћете. Неком морате да узмете да бисте неком дали. Досад се куповао социјални мир 15, 20 година, плашили се да им не изађу на улицу, хтели да избегну протесте с каквим сам се ја суочио. Само се додворавали и лагали. Имали смо болестан систем где нико ником не сме да каже да не послује профитабилно. Ако можемо да помогнемо да неко послује профитабилно, хоћемо, више не можемо да финансирамо пропаст. Зато је тај закон о стечају и приватизацији важан. Ми хоћемо да помогнемо радницима у фабрикама у реструктурирању. Хоћемо да видимо где ту има посла како би држава помогла. Зато се и боримо за ФАП. Ми и даље исплаћујемо плате иако не раде. Неко мисли да је то нормално, али није. Држава не може то да издржи. Прво су севале варнице на релацији са СПС због опозиционог деловања Бранка Ружића, сада са Расимом Љајићем. Да ли постоје проблеми у владајућој коалицији? Не свађам се нити имам времена за то, као што немам времена да се бавим партијом. И крив сам људима из СНС и у праву су кад ме критикују и то је тачно. Немам страначке скупове, кад идем у Бор, ни са ким из партије не разговарам. Решавам државне проблеме. Али стоји моја реченица. Немојте да сте незадовољни, радите више од мене, па можете да ми кажете да сте вреднији. Ако јесте, немојте да будете у тој влади. Не подносим кукњаву и то је апсолутно фер с моје стране. Мени не треба ниједан човек из СНС на челу ЈП и то ћете сад видети. Ово је велики задатак да од Србије направимо нормалну и уређену земљу. И то људи све више схватају, што је добро. Извор: Блиц