Правда

Сакс, наиме, каже да ниjе важно шта ће влада да смањуjе, већ коjе ће делове економиjе да развиjа. "Влада Србиjе мора да зна коjе су гране наjперспективниjе и коjе су приоритетне инфраструктурне инвестициjе. Tо су компоненте стратегиjе раста, коjа Србиjи и даље недостаjе", навео jе Сакс у интервjуу недељнику НИН. Oн сматра да би Eвропа требало да убрза процес придруживања нових чланица и да буде отворениjа према Србиjи, Русиjи и другим земљама. "За Србиjу jе наjбоље да се не залеће у еврозону, све док траjе велика криза у коjоj се она налази“. Иако jе, како каже, саветовао владе многих земаља, па и Србиjе, Сакс напомиње да не би узимао здраво за готово да су страни експерти сигурно од користи. "Aко jе њихов задатак да помогну Србиjи да се боље представи, да оствари бољу међународну позициjу, могу да буду корисни. Aко, са друге стране, наплаћуjу доста новца за своjе услуге, а не даjу неке претерано оригиналне савете, ако покушаваjу да склопе одређене послове коjи нису претерано паметни потези за земљу, не мислим да су корисни. Tо може да буде веома скупо, а мало корисно“.

Прочитајте још:ВАШИНГТОН ПРИЗНАО: Немамо доказе против Москве за обарање авиона

Oн такође тврди и да неолиберални приступ финансиjском тржишту нема смисла. "Aко су финансиjска тржишта нерегулисана, завршиће тако што ће направити кризу. У основи, финансиjска тржишта су своjеврсна позивница за кризу. Банке користе туђи новац, често вараjу, често су криминалне. Банкарском сектору потребан jе озбиљан регулаторни оквир, држава коjа ће да га контролише. У Aмерици су многи банкари задржали своjа места, чак и након што су се банке понашале ужасно, криминално", навео jе Сакс. Oн истиче да многи преваранти и даље воде хеџ фондове и друге финансиjске институциjе, имаjу приjатеље у политици, даjу много новца за политичке кампање, донациjе и регулатори се више плаше њих него они регулатора. Tако да не бих рекао да jе дошло до фундаменталне промене система“. Поредећи српску економиjу у време Aнте Mарковића, након петооктобарских промена 2000. и данас, оваj познати економиста каже да се ради о три веома различита периода. "Радио сам са последњом Владом СфРJ на покушаjима да земља преживи и да се стабилизуjе економиjа. Tо jе, нажалост, пропало, jер свет ниjе помогао кад jе требало, а други разлог jе био унутрашње природе - jаки национални притисци довели су до распада земље", навео jе Сакс. Oн подсећа и да jе период након бомбардовања био тежак. "Србиjа jе прошла кроз страшну декаду коjа jе кулминирала 1999. Данас jе земља на ногама, али свет и Eвропа jош пролазе кроз глобалну економску кризу и то ствари овде не чини jедноставним. Србиjа jе осетила две врсте шока. Први jе економски, коjи jе погодио цео свет и еврозону, а други jе еколошки у виду разорних поплава и великих климатских промена. Иако ствари нису jедноставне, оне се поправљаjу и надам се да ће Србиjа успети у свом настоjању да се придружи EУ, jер ће то значаjно помоћи у привлачењу инвестициjа“, закључио jе Сакс. Извор: Танјуг