Правда

Добро наоружани криволовци прикрадају се из најсиромашнијих села Мозамбика у суседну Јужноафричку Републику. Тамо иду у лов на носороге. Новцем који добију за један једини рог месецима могу да прехрањују своје породице. За смрт носорога спремни су ризиковати живот и слободу у илегалном лову, пише Дојче Веле. Од 1990. до 2007. године у Јужноафричкој Републици годишње је у криволову убијено 14 носорога. Прошле године устрељено их је  више од 1.000, а ове ће године вероватно бити постављен нови трагични рекорд. До средине јула 2014. године око 558 животиња убијено је због рогова. Упркос дугогодишњим напорима за повећање броја белих носорога (ceratotherium simum) и црних носорога (diceros bicornis), њихов је опстанак угрожен. Из Јужноафричке Републике потребно је тачно 48 сати да рогови стигну у Азију. У многим азијским државама носорогова и слонова кост су статусни симболи којима нови тајкуни презентују свету своје богатство. У Вијетнаму, у који се увози највише производа од носорогове кости, припадници елите чак мешају млевени прах рогова у пиће. Али он се користи и као медицински чудотворно средство. Он је наводно добар за скидање температуре, као средство за чишћење организма и против грчева. Многи чак верују у његово чудесно деловање против рака упркос доказима научника. Килограм рогова кошта више него килограм злата или кокаина За килограм рогова на црном тржишту се плаћа више од 50.000 евра. За поређење: килограм злата данас кошта око 31.000 евра. Многа невладина удружења кренула су с кампањама које би требале да допру до коначних корисника у Азији. - Реч је о томе да људима треба јасно рећи на какав окрутан начин животиње морају бити убијене због статусних симбола и да је то још и противзаконито - појашњава Брајт Рајчелт-Золо, референткиња за јужну и источну Африку организације за заштиту животиња. И владе ту играју велику улогу. Оне, упућује Рајчелт-Золо, у азијским земљама имају "велики утицај на друштво и могу утицати на промене у својим земљама." Упркос међународном споразуму против трговине роговима носорога, они се све више кријумчаре. Пелам Џонс, председник Удружења приватних поседника носорога (ПРОА) у Јужноафричкој Републици уверен је да би легализација трговине могла смањити проблем криволова. - Верујемо како чињеница да је производ илегалан додатно појачава његову драж - сматра Џонс. "Када би се рогови добијали законитим путем, илегална набавка, као и цена би се смањиле." Још интересантних тема:(ВИДЕО) Погледајте како данас изгледају трагови које су оставили први људи на Месецу„Кобра“ сервис за чување бебаНЕВЕРОВАТНО: Дрво које рађа 40 врста воћа! Приватни поседници попут Џонса морају да региструју сваки рог умрле животиње, притом чак морају да представе ДНА узорке. Како би се спречили напади на власнике, рогови се чувају у својеврсним банкама за рогове. "Нико се никада не хвали да има рогове. Тиме би довео у опасност читаву породицу", каже Џонс. Али у тим "банкама", они никоме не користе. Не смеу се продавати нити уништавати. "С добром политичком стратегијом и регулисаном продајом могли би се чак остварити приходи који би се могли инвестирати у заштиту животиња", сматра Џонс. Рајчелт-Золо на то гледа друкчије: "Светски фонд за природу (WWF) је против легализације трговине роговима носорога. Ми се питамо: зашто се то предлаже баш сада, а није раније када цене нису биле тако високе? Иза тога се једноставно крије жеља за зарадом." А велика потражња, аргументује она даље, не би могла бити покривена приватним власништвом, тако да би дивље животиње биле изложене још већој опасности. Богати Европљани и Американци у Јужноафричкој Републици могу за пуно новца да добију дозволе за лов на носороге. Таксе које плаћају за дозволе многим афричким државама доносе велике приходе који се често делимично или у целости намењују заштити природе. За лов на трофеје се пре свега онда бирају старије животиње које се више не могу размножавати и које уносе немир у својим крдима. Када такве животиње оду, младе могу боље да се размножавају. Последњих година, према подацима WWF-а, појављује се све више такозваних "псеудоловаца", које не занима трофејни лов већ само рогови које онда даље кријумчаре у Азију. Различити скандали довели су до тога да од 2012. године у Јужноафричкој Републици више нису издаване дозволе за азијске или источноевропске ловце. Пораст криволова је "развојнополитичко питање, које се не може победити само уз помоћ рада на сузбијању криволова и строжим кажњавањем затвором", сматра Рајчелт-Золо. Извор: Аваз