БЕОГРАД – Банке у Србији су у прва три месеца ове године инкасирале 90 милиона динара у просеку дневно само на рачун камата и различитих провизија на услуге које чине грађанима, фирмама и странцима, свима који су имали посла са њима.
Банке су, наиме, од јануара до марта 2014. забележиле укупан нето добитак од 8,1 милијарду динара, податак је који је Народна банка Србије (НБС) објавила у најновијем извештају о пословању овог сектора. Према тим подацима 72,7 одсто укупне оперативне добити у том периоду дошло од наплате камата, 20,1 одсто од провизија, док остатак долази, између осталог и од државе по основу приноса на обвезнице. Чињеницу да је приход од камата виши од 70 одсто, економски стручњак Института за европске студије Горан Николић је коментарисао речима да је јасно оне у Србији врло високе. “Грађани се стално жале да су камате високе, али то је заправо истина. Не бих правдао банке, али објашњење лежи у структури тржишта. Оне у Србији имају мали број трансакција, па покушавају да од мало новца што више зараде, и то раде скупим провизијама и кредитима”, рекао је Николић за Тањуг додајући да у Европи банке имају много више дневних трансакција, а самим тим и јефтиније камате и провизије. У Србији је, према његовим речима, велика разлика између камата које грађани плаћају на кредите и камата које банке плаћају грађанима на штедњу, и управо та разлика, каже он, гура профит банака. За професора Економског факултета Љубодрага Савића још је алармантнији податак да чак петина банкарских прихода долази од различитих накнада. “Камате јесу високе, али многи заборављају колико су скупе скривене банкарске провизије, а које код нас чине петину укупне добити банака. Појединачно, провизије можда нису папрене, али се у нашим банкама и ‘добар дан’ наплаћује. С друге стране, то је њима најлакша зарада и сигуран извор прихода који не носи никав ризик”, рекао је Савић за Тањуг. Банке, каже он, покушавају своје пословне ризике да наплате кроз кредите, па су зато код нас камате више него у земљама у окружењу.
Прочитајте још: Удовички: Србију чека „грчки сценарио“ и економски крах!Сакс: Срби, даље од еврозоне!
“Преко камата покушавају све да наплате, па и ризик од пласмана јер је скоро свака трећа позајмица у великом кашњењу у отплати. Проблем је што данас нема ни такозваних сигурних клијената. Више има расположивог капитала, него сигурних купаца”, рекао је Савић и додао да неки, раније сигурни клијенти, данас то више нису, па се дешава да су баш они најнередовније платише. То су, према његовим речима, крупни капиталисти. Он је подсетио да у Србији тренутно послује 29 банака, које, како тврди, настоје да ускладе висину каматних стопа. Грађани који желе да се задуже, поручује он, требало би пажљиво да читају уговоре. Он каже да се банке уговорима обично добро обезбеде, а клијенти извуку “дебљи крај”, као што се десило у причи са кредитима индексираним у швајцацима. “Ако се уговори не читају пажљиво, може да се дође у ситуацију да у почетку све буде као медени масец, а да касније, као и у браку почну а се јављају проблеми”, закључио је Савић. Иначе, просечна камата на динарске кеш кредите у Србији износи 21.32 одсто, а на индексиране у еврима 8.62 одсто. На стамбене позајмице, банке просечно наплаћују камату у износу од 4.63 одсто, док на пример, прекорачење по текућем рачуну у просеку кошта 33,10 одсто. Када је реч о провизијама, банке их наплаћују на одржавање текућег рачуна, плаћање рачуна, за одобравање кредита, картица, дозвољеног минуса… Извор: Танјуг