Широм Европе биће одржане бројне манифестације, а у Србији ће Влада заседати у Бановини у ратној престоници Нишу, где је пре 100 година заседала Пашићева влада. На згради нишког универзитета биће откривена спомен-плоча, као подсећање на дан када је из Беча у Ниш стигао телеграм о објави рата.
Телеграм је стигао месец дана након атентата у Сарајеву, у којем су убијени престолонаследник надвојвода Франц Фердинанд и његова супруга. Објава рата упућена је Београду у преподневним сатима, обичном телеграфском поштом, а телеграм је садржао три реченице. У првој је стајало да Влада Србије није “на задовољавајући начин одговорила на ноту” из Беча, достављену 23. јула, односно на ултиматум. Потом је следио став да је отуда Аустро-Угарска “принуђена да се ослони на силу оружја”. А трећа, последња реченица гласила је: “Аустроугарска сматра да се од овог тренутка налази у рату са Србијом“. Низ догађаја који су уследили у наредне четири године однели су десетине милиона живота и у доброј мери исцртали Европу у којој сада живимо. [caption id="attachment_397135" align="aligncenter" width="615"]
Срби спремају артиљеријски удар на Аустроугаре, фото: Новости[/caption] Европски народи имају различите погледе на догађаје који су довели до рата, а многи историчари се слажу да би до рата дошло и да није било атентата у Сарајеву. Што се кривице тиче, мишљења су такође подељена, па има оних који као главне кривце виде Немачку и Аустроугарску, неки академици сматрају да је Први светски рат изазван због интереса више земаља, а неки и данас кажу да је Србија директни и највећи кривац за Велики рат. О погледима се говорило и у Београду, а историчари светског гласа који су гостовали на међународној конференцији “Први светски рат и ревизија историје”, поручили су да кривца не треба тражити и да се рат мора сагледавати у ширем контексту. [caption id="attachment_378317" align="aligncenter" width="418"]
Аустро-Угарска била "принуђена да се ослони на силу оружја" (Фото: ЈуТјуб)[/caption] Што се Србије тиче, из државног врха су неколико пута поручивали да “неће бити ревизије улоге Србије”, а историчари да је неопходно обновити културу сећања. Ипак, док су широм Европе припремали обележавање стогодишњице, у Србији, иако је наша земља пре сто година била једна од кључних у сукобу, последњих годину дана говорило се углавном само о плановима. Извор: Телеграф.рс, Б92, Тањуг