Правда

Истим поводом шефу Ватикана писмо је упутио и председник Србије Томислав Николић.  Садржај патријарховог дописа је непознат за разлику од председниковог у којем он апелује да се "заједничком мудрошћу не начини никакав потез који би било кога увредио, поготово у вези са односом према историји, Другом светском рату и улози Алојзија Степинца у њему". С друге стране, загребачки надбискуп, кардинал Јосип Бозанић недавно је рекао да нико и ништа не може зауставити Цркву на путу ка канонизацији Степинца.  Милан Симчић, католички свештеник који деценијама службује у Ватикану, хрватским медијима је најавио да ће Степинац бити канонизован у октобру. Папи је, да подсетимо, став СПЦ према лику и делу кардинала Алојзија Степинца раније пренео и цариградски патријарх Вартоломеј. Патријарх Иринеј је у неколико наврата ове године изјављивао да је на делу "покушај да се Степинац прикаже у бољем светлу него што је стварно то био". Он је недавно рекао да односи СПЦ и Ватикана овом канонизацијом "највероватније неће бити угрожени, али да ће то бацити сенку на Римокатоличку цркву".

Павелићу на услузи Степинац је одмах по уласку Немаца у Загреб, 10. априла 1941. подржао оснивање Независне Државе Хрватске, пружао подршку Анти Павелићу и усташком режиму. У Степинчевом седишту у Каптолу после Другог светског рата нађена је усташка документација и злато опљачкано од Срба и Јевреја.

Извор: Вести онлајн