Правда

Холандија и Аустралија су послале полицајце и форензичаре у источну Украјину како би биле расветљене околности под којима је дошло до пада малезијског авиона на том подручју. Тамо су борбе и даље у току. „Тамо ионако не смеју ићи полицајци и специјалци холандске армије који су наоружани само оружјем са самоодбрану – а у кризном региону се воде борбе тешким оружјем“, каже Рајнер Арнолд, стручњак немачких Социјалдемократа за безбедносну политику. Мисија УН? Како посматрачи ОЕБС-а, тако и други посматрачки или истражни тимови, у свом послу су на лицу места зависни од активности побуњеника и украјинске армије – тешкоће око расветљавања авионског удеса то јасно показују. Међународни органи су ту беспомоћни и постају играчка у рукама сукобљених страна. Посланица Зелених у Европском парламенту Ребека Хармс затражила је слање Плавих шлемова Уједињених нација у источну Украјину. Они би се тамо старали о успостављању примирја и надзору граница. Том Кенигс, бивши специјални известилац УН за Косово и Авганистан, за немачки радио Дојчландфунк је рекао да мировна мисија Плавих шлемова не би успела јер је за то потребна сагласност сукобљених страна. Односно, Русија би морала да одобри такву мисију у Савету безбедности. Без подршке грађана Немачке Многи сматрају да би решење сукоба у Савету безбедности под садашњим условима ионако било немогуће. Русија и САД су сталне чланице тог тела са правом вета које су супротстављене једна другој. „Не видим никакво побољшање односа између две силе“, каже стручњак за међународно право Ханс-Јоахим Хајнце. „Америчко министарство спољних послова је оштро критиковало руског министра спољних послова, а Русија је незадовољна због све више санкција које јој намеће Запад.“ Плави шлемови УН нису борбене јединице, већ на позив сукобљених страна настоје да спрече сукобе и омогуће нормалан живот на кризном подручју. Реч је о војницима са специјалном обуком, али и они носе оружје намењено једино – самоодбрани. Грађани Немачке се противе таквом ангажовању војника „и желе да у Украјини завлада мир, јер знају колико је та земља близу и да би њени проблеми врло брзо стигли и до нас“, каже Рајнер Арнолд. Пример Косова Сличних премишљања је било и када је реч о Балкану. На пример, на Косову: већ 20 година, Запад покушава да тамо успостави демократску државу. „То је скупо, дуго траје и врло је захтевно. Али, то је и једино решење које може да донесе бољи живот тамошњем становништву“, преноси стручњак за међународно право Хајнце: „Потребни су нам политички механизми за решавање сукоба. Када се формира нова држава, морамо рачунати с тим да ће она живети у истом окружењу у којем је постојала и раније.“ Војна интервенција не може да замени трагање за политичким решењем кризе – сматра и стручњак СПД за безбедносну политику Рајнер Арнолд. „Украјинска војска није у стању да однесе победу. Осим тога, треба да пази и да не страдају цивили.“ Хајнце не верује у војну силу. „Војне мисије јесу спасавале животе. Али, када се спасе људски живот, треба му обезбедити и бољу будућност.“

Прочитајте још:(ВИДЕО) Овако Украјинци и Руси размењују мртве(ВИДЕО) Погледајте стравичне призоре на улицама Луганска

Извор: Дојче веле