Правда

После одлуке Владе Србије да је спремна да пружи гаранције оптуженом Војиславу Шешељу за привремено пуштање на слободу, под условом да се он у правно обавезујућој форми изјасни да ће поштовати све услове које одреди или са њим договори судско веће, није нимало јасније да ли ће се Шешељ вратити у Србију и под којим условима. Утисак је, ипак, да лидер радикала ближи повратку кући него икада у протеклих 11 и по година и да то нимало не радује његове бивше партијске другове Томислава Николића и Александра Вучића. Више због тога што би Шешељ вероватно са уживањем подсећао домаћу јавност на све оно што ови желе да забораве, него што би могао да им буде озбиљан политички противник. Мада не би требало занемарити Шешељеву могућу улогу у „оживљавању” деснице, која се од прошлих избора потпуно преселила у ванпарламентарну опозицију. Многи се питају да ли лидер радикала може да буде центар окупљања десничарских организација и странака. У изјавама за „Политику” неки од њих тврде да је Шешељева енергија потребна данашњој Србији, али су опрезни у оценама да ли је он погодна личност за новог лидера деснице који би могао да је врати у парламент. Подсетивши да су више пута тражили Шешељево пуштање на слободу и да је тај процес пример највећег кршења људских права у историји међународног права, Бошко Обрадовић из покрета Двери каже да му сада желе „брз повратак, пуно здравља и свако добро”. „Спремни смо да се са њим видимо када се врати, јер и СРС и Двери представљају део активне опозиције постојећем режиму. Треба да се пре свега упознамо, јер Двери нису биле политички активне у Шешељево време. Имамо много тема око којих би требало попричати, јер је идеја Двери формирање нове српске опозиције актуелној власти”, каже Обрадовић наводећи да би прво, наравно, требало видети шта је Шешељева идеја приликом евентуалног повратка на српску политичку сцену. Стефан Стаменковски, председник Српског сабора Заветници, каже да им је жао што се питање Шешељевог привременог пуштања на слободу поставља тек сада када му је живот угрожен и подсећа да су многи Срби индиректно убијени у Хашком трибуналу тиме што нису адекватно лечени. „Ми сматрамо да Шешељ треба да се врати у Србију али под условима који га неће ограничавати да учествује у политичком и националном животу. Његов повратак ће представљати охрабрење за све родољубиве снаге у Србији, а да ли ће уједно бити и фактор уједињења зависиће од његове спремности да пронађе заједнички језик са осталим представницима националних опција и државни интерес стави изнад страначког”, навео је Стаменковић. Упознавање младих српских десничара са Шешељем зависиће од судског већа трибунала и свих његових дискреционих права која може да користи, па и редефинисања услова који се намећу оптуженом. Како се Шешељ противи привременом пуштању на слободу и одређивању мере кућног притвора (која је једино донета у случају хрватског генерала Слободана Праљка), излаз се може постићи захваљујући могућности коју трибунал има – да у коначној одлуци утаначи детаље врсте пуштања на слободу, што значи да све још може да се мења. Портпарол трибунала у Хагу Магдалена Спалинска недавно је изјавила да ће детаљни услови евентуалног привременог пуштања на слободу тек бити наведени у коначној одлуци по овом питању. А судско веће нема рок у коме би требало да донесе ову одлуку. Да ли се радикали и правни тим за Шешељеву одбрану надају да ће трибунал попустити? Потпредседник радикала Зоран Красић јуче је деловао прилично тајновито избегавајући одговор на ово питање и остајући само при реченици: „Ово је једина исправна одлука Владе Србије”. И председница Иницијативе за Реком Наташа Кандић каже да је овакав одговор Владе Србије Хашком трибуналу једино могућ у контексту Шешељевог става да не прихвата услове Хашког трибунала за његово привремено пуштање на слободу. Она је за „Политику” објаснила да би сваки други одговор у пракси произвео циркуску ситуацију, која би највише штетила угледу Хашког трибунала, који је озбиљно нарушен ослобађајућим пресудама, променом стандарда у доказивању командне одговорности и учешћа у заједничком злочиначком подухвату, као и одласком најбољих тужилаца и судија. Будући да се Шешељ већ изјаснио да неће поштовати услове које је трибунал тражио, изузев онога да неће напуштати земљу, Наташа Кандић подсећа да већ сви знамо да је Шешељ спреман и да легне на под, како би спречио стражаре да га одвуку на „слободу”, ако је не може практиковати онако како он хоће. И адвокат Бранислав Тапушковић, који је је учествовао као „пријатељ суда” на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу и сретао се са Шешељем, сматра да ће он пристати на привремену слободу једино под условом да буде слободан човек када дође кући. „Добра је паралела са случајем Рамуш Харадинај. Кад год се враћао на Косово, био је потпуно слободан човек. Никакве гаранције нису тражене и он се чак бавио политиком”, подсећа Тапушковић, који не разуме зашто трибунал тражи гаранције за човека који је већ 11 и по година без пресуде у притвору. Наташа Кандић сматра да Хашки трибунал сада има простора за две одлуке – да привремено ослобађање ограничи на период од три-четири месеца, колико може бити довољно новом судији да упозна предмет, с тим да једини услов буде да Шешељ не напушта Србију, или да ставове оптуженог о неприхватању прописаних услова тумачи као његову одлуку да сачека пресуду у притвору Хашког трибунала. „Прва одлука би произвела три дана тужне забаве у Србији, а друга би натерала Хашки трибунал да случај Шешеља приведе крају доношењем правне одлуке о кривичној одговорности”, закључила је Наташа Кандић. Она је јуче за Радио слободна Европа рекла да није у реду што Хашки трибунал поставља услове који нису јасни. „Заправо, они би хтели да Шешељ буде у притвору у Србији зато што не знају шта да раде ни са предметом, ни са Шешељем. Вероватно имајући у виду и његово здравствено стање. По мом мишљењу треба да га пусте, да донесу такву одлуку без неког условљавања, зато што се ништа спектакуларно не може догодити. Он неће говорити ништа што би могло довести у питање његову оптужницу или узроковати њено проширење”, сматра Наташа Кандић. Извор: Политика