Писмо Кристине Ковач које ће вас све расплакати
Писмо преносимо у целости:"Волим га толико да склањам веш са конопца и имам потребу да дубоко удахнем мирис његове чисте мајице, као да се никад неће вратити. Волим га толико да ми бол у желуцу прође кад он спусти длан на мој стомак. Волим га толико да осетим понос кад видим да се очи жена лагано шире у изненађењу пред схватањем да он није Тарин прави тата.Волим га толико да се са њим понекад осећам као да сам сама са собом. Волим га толико да, све овако хипохондрична, за ових 5 година ниједном нисам имала храбрости да за озбиљно помислим да рак лимфних жлезда може да му се врати. Волим га толико да, чим се приближим Зеленом венцу, Бранковом мосту и Савамали, почнем да осећам тињање пламена којим сам цела горела оног пролећа/лета/јесени/зиме кад сам се заљубила у њега. Волим га толико да ми импонује што га многи мушкарци замрзе кад схвате да је он све што би сви мушкарци дееп доwн требало да буду, а нису. Јаки.Волим га толико да тугујем због тога што не могу да га загрлим и утешим кад је био дете, што не могу из неког сигурног прикајка да посматрам цео његов живот до тренутка док ме није први пут загрлио, да гледам како расте, како се копрца, буни, самоуништава, пати, живи у књигама, и дише у музици, туче, учи, обезнањује, заљубљује и луди, заводи сваку коју је икад пожелео, остаје тако празан а тако пун, како се прелива…Тугујем што му нисам дечачка симпатија, прва љубав, прво женско које га додирује, први дрхтај, први занос, прва страст. Волим га толико да сам пуна захвалности на њему сваки дан, јер хероји се рађају ретко, и тешко их је пронаћи. Заправо, мислила сам да не постоје. Волим га толико да ми се о тој мојој љубави пишу песме, пишу ми се књиге и најљубавније приче, а не усуђујем се да се повинујем тој потреби, јер мислим да нема речи и тонова довољно великих и свечаних. Волим га толико да га поштујем највише од свих људи на свету. Од СВИХ. Волим га толико да и даље маштам о томе да му родим бебу. Пуним 40 за 3 месеца. Волим га толико да ме на њега подсећа све од шара које облаци направе на сумрачном хоризонту, преко мира недељног јутра, до мириса добре клопе. Волим га толико да ми за 5 година није био сувишан ниједан тренутак проведен поред њега. Волим га толико да се правим да га слушам када постане аутистичан и досадан у својим детаљним излагањима на теме које ме слабо занимају, и климам главом док ми у глави хучи гомила глупавих мисли. Волим га толико да ми често буде жао што сам овако матора и изакана, што сам најслађе, најбоље, најдраже и најмаштовитије од себе већ потрошила пре него што ме је пронашао или што сам га пронашла.Волим га толико да уживам у томе да замишљам шта Споменка размишља тамо негде горе, док гледа са каквим човеком сам завршила, да ли је сумњичава и чека да ипак нешто засере јер је тоо гоод то бе труе, или је капитулирала и спалила свој приручник о мушкарцима, схативши да ипак постоји бар један изузетак. Волим га толико да и даље сањарим о путовањима са њим, о неком другом, бољем месту за нас и нашу малу породицу.Волим га толико да имам детињу фантазију о томе да смо богати и да не морамо ништа да радимо осим да се волимо и волимо Тару и Милицу. Волим га толико да кад се посвађамо заспим окренута и нагнута ка његовој страни кревета. Да ми се дисање у дубоком сну смири кад ме дотакне. Волим га толико да знам да би мене и Тару чувао до смрти. Волим га толико да сам га натерала да обећа да ће ме, ако умре први, прогонити као дух док му се не придружим. А у ствари га волим толико да се надам да ћу отићи прва. Извор: Вечерње Новости
Бонус видео
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
Донације можете уплатити путем следећих линкова:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Колумне
Кад руски економиста прочита Николаја Српског: Европско пропадање је давно предсказано
Врху Запада је до мозга дошла проста мудрост: "Када је птица жива, она једе инсекте, али к...
НЕБОЈША КРСТИЋ НАМ СЕ ВРАТИО: Поводом књиге "У знаку неба и крста"
Пише: Владимир Димитријевић
Небојша Јеврић: Молер
На зиду Парохијског дома, увек пуног, дао је да се нацрта Ајфелова кула са минаретом и хоџ...
Слободан Антонић: Успон и пад српског бајденизма
На крају је уследио тежак пораз вашингтонске мочваре на изборима 2024. године. "Грађанска ...