Правда

Студенти на већини универзитета у Србији плаћају школарину од око 1.500 евра. Конкретније, просечна школарина износи око 1.000 евра, а највише плаћају студенти на Архитектонском факултету у Београду, тачније око 2.000 евра. Просечна школарина на универзитетима у Босни и Херцеговини до сада је износила око 500 евра, а највиша школарина и до 1.500 евра. Поређења ради, студенти који студирају на престижним њемачким универзитетима плаћају школарину од 500 евра по семестру, односно 1.000 евра годишње. Исто тако, студенти на државним универзитетима у Француској за први циклус студија плаћају годишњу школарину од око 200 евра, а на техничким факултетима око 600 евра. Школарина на медицинском факултету у тој земљи износи око 450 евра годишње. Занимљиво је да студенти на докторским студијима у Француској годишње плаћају само око 390 евра. Од земаља региона, на већини факултета Универзитета у Црној Гори школарина износи око 500 евра, а најскупља је архитектура, где годишња школарина износи око 1.000 евра. Најскупљи факултети у Хрватској су из области биомедицине и уметничке академије где школарина износи око 1.200 евра. Затим следе биотехнички и технички факултети са школарином од 1.000 евра и друштвено-хуманистичке науке са око 900 евра. Сви студенти који први пут уписују прву годину студија не плаћају ништа, већ их финансира држава. Од земаља региона, најјефтинија школарина је у Македонији где просечна школарина за једног студента износи око 250 евра, а највиша школарина око 400 евра. У школарину у скоро свим земљама региона нису урачунате ни књиге ни прибор, а студентске таксе, односно уверења и потврде, такође се плаћају на скоро свим факултетима, што студентима представља додатно финансијско оптерећење. С друге стране, на факултетима у региону се правдају тиме да тренутним школаринама тешко успевају да измире основне потребе и да од државних власти не добијају довољну финансијску подршку да могу да плате све рачуне. Иначе, према свим релевантним показатељима, универзитети из земаља региона су међу најслабије рангираним у Европи. Према подацима портала Wебометрицс, Универзитет у Загребу је најбоље рангиран у региону и налази се на 497. месту, следи Универзитет у Београду који је на 509. месту, па онда Универзитет Ћирил и Методије који је на 1.256 месту. Универзитет Сарајево је најбоље рангирани универзитет из БиХ и налази се на 1.928. месту ове листе. Од осталих земаља региона, Универзитет Црне Горе је позициониран на 3.858 месту. Извор: 021