Правда

Захваљујући коњаничким вештинама били су најдоминантнија индијанска нација америчког запада. Французи о њима први пут писали 1701. године, али пре тога Нумуну су већ напустили планине, открили коње и до средине 18. века били су познати као Команчи. Команчи, који су име добили по Уте речи за "свакога ко жели да се бори самном стално" били су најстрашнији ратници у историји и формирали су номадску културу која је послужила као модел за друге индијанце. Њихова земља, коју данас зову Команчерија, обухватала је већи део данашњег Тексаса, Њу Мексика, Оклахоме, Канзаса и Колорада и потрајала је до средине 19. века. Све до сада, и поред чињенице да су два века контролисали огромну територију са око 40.000 становника, археолози готово да нису ни признавали постојање Команча. "Мислили смо да су Команчи имали културу која је замишљена као невидљива", рекао је листу "Археологија" Северни Фауелс, археолог са Бернард колеџа. "Ако су и подизали логоре, то су радили тако да америчка коњица није могла да пронађе никакав траг о њима после свега неколико дана. Шта су онда археолози могли да ураде после два века?", додао је он. Али цртежи на стенама откривени последњих година у кањону Рио Грандеа у Њу Мексику показују да су Команчи ипак иза себе оставили неке доказе о постојању, а нова генерација археолога, заједно са самим Команчима, поново ишчитава колонијална документа и слика другачију слику Команча. Та нова слика у супритности је са досадашњим клишеом Команча као бруталних дивљака који су спречавали ширење границе годинама. Господари јужних низија сада се сматрају изванредним тактичарима и дипломатама који су успели да окупе на хиљаде ратника како би их искористили да спроведу политичке и економске интересе. "Ако погледамо шири контекст, Команчерија је била прави политички и културни центар Југозапада", каже историчар са Оксфорда Пека Хамалаинен. Команчи су, сматрају сада стручњаци, деценијама доминирали тадашњим шпанским а касније мексичким провинцијама и ретка белачка насеља више су била окренута Команчерији него влади у Мексико ситију. Неки стручњаци сматрају и да су Команчи имали царске аспирације и да период од краја 17. до 19. века означава успон и пад царства Команча. Новооткривени цртежи на стенама Новог Мексика могли би, надају се археолози, да баце светло на ту "рупу". Фауелс, који предводи тим археолога, 2007. покренуо је амбициозни пројекат мапирања стрмих литица кањона Рио Гранда и тада су, међу светилиштима Пуебло индијанаца, открили и цртеже које нису могли да припишу ни древним становницима, али ни туристима, каубојима, члановима локалних банди који су ту такође остављали своје графите, цртеже... Цртежи који су их збуњивали су били троугластог облика. Тек годину дана касније, са открићем још једне стене са приказима коња, церемонијалних ритуала и типија - коју су урадили индијанци из прерије - Фауел је схватио да су троугли заправо типији. Убрзо су на више места у кањону открили сличне цртеже. Када су их показали представницима племена чији су преци некада живели у долини Рио Грандеа испоставило се да су их урадили Комнанчи. Како су цртежи рађени у разним периодима од краја 17. до 19. века археолозима је пружена јединствена могућност да прошетају њиховом историјом и виде како су Команчи представили своја села, коње, битке, земљу, лов, животиње, али и пљачкашке походе и трговинске експедиције. Крајем 2013. Фауелсов тим је пронашао још једну камену плочу са коњем и непознатим предметом. Члан његовог тима, Команчи Џими Артербери одмах је знао о чему је реч - на слици је приказан коњ у галопу и комета на небу. Обоје хрле ка сунцу. Пошто су проверили историјске податке, испоставило се да је 1680 током дана била видљива комета у овим пределима, а Команчи који је урадио цртеж тако је славио везу између сунца, коња и догађаја на небу. Извор: Танјуг, Телеграф