Правда

Случај Биљане Највирт (29) из Новог Сада можда најбоље показује због чега у Србији има све мање беба: пре годину дана родила је ћерку, сада је поново у другом стању, у четвртом месецу трудноће, а у фирми у којој је радила пре одласка на трудничко и породиљско боловање, како сама каже, прете јој отказом – уколико не отвори трудничко боловање. – Примљена сам у априлу 2012. године, као један од најбољих студената Природно-математичког факултета у Институт за ратарство и повртарство у Новом Саду заједно са још 16 младих истраживача. Добила сам уговор на годину дана, а по истеку тог периода, 17. априла 2013, сви истраживачи из ове групе изузев мене потписали су уговор за стални посао. У том тренутку била сам на одржавању трудноће и речено ми је да не бринем – посао на неодређено добићу чим се вратим са породиљског одсуства – прича за „Политику” Биљана Највирт. Међутим, неколико дана пре 28. јуна, када јој је истицало породиљско одсуство, јавила се у фирму и сазнала да мора на боловање. – У институту су ми објаснили да морам у року од три дана да им доставим потврду о боловању ради одржавања трудноће иначе ми следи отказ. Отишла сам код менторке која ми је дословце рекла: „Да ниси остала у другом стању, потписала би уговор као и остали и све би било у реду.” Затим ми је објашњено да на одељењу на којем сам радила више није потребан доктор наука – каже Биљана. Она је добила анекс уговора по којем ће, како објашњава, имати посао у институту само док је на боловању. – Желим да радим и здравствено сам способна за то, али сам принуђена да будем на боловању ако желим да имам посао – истиче наша саговорница. Јегор Миладиновић, директор Института за ратарство и повртарство у Новом Саду, није желео да одговори на питање „Политике” да ли ова установа трудници Биљани Највирт прети отказом и због чега, објаснивши да не даје изјаве за медије. Незванично, међутим, у овој установи наводе да нико није дао отказ Биљани Највирт, јер давање отказа трудници значи повреду Закона о раду, због чега надлежни могу кривично да одговарају. „Биљана Највирт је добила уговор 2012. на годину дана и тај уговор је истекао, а она и даље ради у институту. Уговор на неодређено није потписала не зато што је трудна, већ зато што према оцени руководиоца одељења и њеног ментора, Биљана није удовољила критеријумима научноистраживачког рада у нашем институту. Али, пошто је била трудна, у складу са законом продужен јој је радни однос дуже од годину дана, а добила је и једну плату вишка за рођење детета. Сад је опет трудна и докле год буду постојали законски услови, биће код нас у радном односу”, наводи наш саговорник из института. У овој установи тврде да нису сви млади истраживачи примљени у априлу 2012, лане добили уговор на неодређено време и објашњавају да је у институту уобичајена пракса да се примају перспективни људи на одређено време, а да се на неодређено касније запошљавају они који су се доказали. „На основу извештаја ментора нећемо јој продужавати уговор, али јој у овом тренутку не дајемо отказ. Биће запослена докле год постоје законски услови за то”, наводе незванично у овој установи. – Никада ми нико у институту није рекао да нисам задовољила њихове критеријуме. Баш напротив, редовно сам добијала похвале за свој рад у овој установи, у лабораторији, али и на семинарима – каже Биљана Највирт. Она тврди да је на захтев института у међувремену уписала докторске студије на Пољопривредном факултету и да је положила све испите пре рока са просечном оценом 9,63. Породица Највирт живи од Биљанине плате, јер је супруг Немања, мастер инжењер заштите животне средине, већ четири године на бироу за запошљавање. Без икаквих примања остаће оног тренутка када Биљана више не буде била на трудничком боловању. Бела куга хара Србијом, а то најбоље показују недавно објављени подаци Републичког завода за статистику, по којима је у 2013. години на територији садашње Србије изузев Косова и Метохије, рођено најмање беба од почетка 20. века. Више деце рађало се чак и у време ратова, па и НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године. И док бројеви неумољиво указују да нас је све мање, очигледно да као друштво мало чинимо да бисмо то променили. Јер млади ће се тешко одлучити на потомство када ни тешко стечен посао не могу да сачувају. Извор: Политика