Правда

Индекс беде је, треба рећи, неформално економско мерило које се не користи у званичним статистикама, али се верује да веома јасно може да покаже где се тренутно налази животни стандард становништва једне земље. Веома једноставно: саберу се стопе инфлације и незапослености и што је већи збир, то значи да је беда у земљи већа. Осмислили су га, наводно, економски саветници америчких председника како би могли да процене како се кретао стандард грађана током председничког мандата и какве су им шансе на наредним изборима. Инфлација у Србији је у прошлој години била међу најнижим у неколико последњих деценија и то је утицало да индекс беде буде значајно нижи него у претходним годинама. Цене су лане расле за 2,2 одсто и уз и даље веома високу стопу незапослености од 21 одсто, то даје индекс беде у Србији од 23,2. То је мање него што је било током већег дела претходне деценије, с обзиром да је тада стопа инфлације неретко прелазила десетак процената годишње. Наравно, то је много више, у неким случајевима и вишеструко, него у готово свим европским земљама. Најгора ситуација је у Босни и Херцеговини где је огромна стопа незапослености од чак 44 процента. Босанци су, додуше, у прошлој години имали дефлацију од 1,4 одсто, па им је индекс беде дошао до 42,6. Лоше је и у Македонији где се овај показатељ зауставио на 28 – толика је лане била стопа незапослености код јужних комшија, док инфлацију нису имали. Још горе је на Косову, уз гигантску незапосленост од 35 одсто и пола процента инфлације. Већ у Црној Гори ствари стоје другачије, па је тамо индекс беде 17,2, стопа незапослености је 15, а инфлација 2,2 одсто. У најмлађој чланици ЕУ, Хрватској, упркос дугогодишњој економској кризи и стагнацији, ствари ипак стоје боље него код нас – уз инфлацију од 2,3 одсто и стопу незапослености од 16,3 процената.

На Косову и Метохији најгоре Истраживање је Косово третирало као посебну државу, а показало је да се у јужној српској покрајини живи најгоре по Европи. Индекс беде оцењен са 53.6, инфлација 8.3 одсто а незапосленост 45.3 одсто. Просечна зарада по глави становника на годишњем нивоу је 7.400 долара. Незапосленост на Косову и Метохији и даље остаје главни проблем.

Северне комшије Мађари су, према подацима статистичке агенције ЕУ Евростат, такође прошле године имали најнижи раст цена у последњих четрдесетак година од 1,7 одсто, што уз незапосленост од 7,9 процената даје индекс беде од 8,6 – што је преко два и по пута ниже од нас. Иако се у Србији често може чути да се у Бугарској и Румунији и даље, упркос чланству у ЕУ, живи лошије него овде, чињеница је да тамо много више људи има посао него у Србији, баш као што и цене спорије расту: у Бугарској је индекс беде 12,3, а у Румунији 10,5. Са бившим социјалистичким земљама у средњој Европи се тек не можемо поредити – у Чешкој је незапосленост само 6,3 одсто, што уз ниску инфлацију даје индекс беде од 7,7. Најбоље се, према овом показатељу, живи у Норвешкој где је инфлација два процента а незапосленост 3,3 одсто. Нешто слабији резултат има Немачка (инфлација 1,6, незапосленост 5,1 одсто), слично као у Аустрији где је индекс беде од 6,8. У Словенији се, на пример, овај показатељ зауставио на 12,2. Најгоре у ЕУ је, очекивано, у Грчкој: тамо је, додуше, инфлација лане била један проценат у минусу, али је незапосленост, услед сада већ дугогодишње кризе јавног дуга порасла на чак 26,8 процената. Извор: Дневник, Инфо-КС