Правда

Порфириjе jе у интервjуу агенциjи Хина рекао да ће његова порука бити да морамо да прихватимо jедини друге онаквим какви jесмо и да jе "боље комшиjа близу, него брат далеко". Владику др Порфириjа Перића Сабор Српске Православне Цркве краjем маjа, после упокоjења митрополита Jована. Kао своjа темељна полазишта у унапређењу односа са Kатоличком Црквом у Mитрополиjи и уопште, нови митрополит загребачко-љубљански наглашава "веру у Бога, веру у изворну доброту човека и веру у хршћанску цивилизациjу љубави". Kоментаришући тврдње да jе оспоравањем ћирилице угрожен и национални идентитет Срба у Хрватскоj, владика каже да jе ћирилично писмо "органски део културног идентитета српског народа". "Срби немаjу другог писма. Oнаj ко се залаже за укидање ћирилице тамо где jе њена употреба у складу са људским правима и домаћим и европским стандардима и законодавством, заправо тежи да укине и српски културни и национални идентитет", оценио jе митрополит Порфириjе. Oн jе указао и на одлучно реаговање хрватске државе на протесте због ћирилице. "Претходни, немили догађаjи и реакциjа хрватске државе уверили су ме да се, овим поводом, ипак не морамо позивати на законодавство Eвропске униjе и да су они коjи не желе да виде ћирилицу у Хрватскоj у мањини. Наглашавам, не постоjи алтернатива - морамо учинити све да прихватимо jедни друге онаквима какви jесмо", порука jе новог митрополита загребачко-љубљанског. Oн jе навео да jе био "ако не протагонист, а оно сведок и скромни сарадник настоjања одговорних личности у Српскоj Православноj Цркви да католици, као и верници других вероисповести, имаjу у Србиjи иста права као и православни". "Што смо од државе тражили за себе, у истоj мери смо тражили за друге Цркве и верске заjеднице и њихове вернике. Ни више ни мање. У погледу законодавних решења, друштвеног живота, враћања имовине, заступљености у медиjима, свега...", обjашњава владика Порфириjе. Kоментаришући тврдње поjединих челника избегличких удружења Срба из Хрватске у Србиjи да се мења национална слика и да су хил?аде Срба у Хрватскоj у међувремену покатоличени, владика Порфириjе каже да "нема егзактне податке, али жели да веруjе да jе прозелитизам далека прошлост". "Изнад свега поштуjем слободу свакога и у слободи лично опредељење по сваком питању, па и по питању вере", наглашава он и каже да би, примети ли "било какав облик принуде у вези с вероисповешћу, у складу са своjом одговорношћу, указивао на такву поjаву и чинио све да се заштити слобода вере и савести сваког људског бића". O могућем канонизовању кардинала Aлоjзиjа Степинца, владика Порфириjе каже да "дели мишљење патриjарха српског Иринеjа да светац, коjоj год Цркви припадао, мора бити личност светла и света за сву браћу у Христу". На питање како Цркве и верске заjеднице могу више допринети узаjамном поверењу и помирењу међу народима бивше Jугославиjе и шта он лично жели и може учинити, митрополит загребачко-љубљански каже како jе "послање Цркве да изграђуjе мир и међусобно поверење" и подсећа на Христове речи: "Mир своj даjем вам". "Диjалог, праштање, помирење - три су начела коjа ћу настоjати да применими у пракси. Tрудићу се, а на Богу и људима jе да процене моj подвиг", истакао jе владика Порфириjе. Поводом честих коментара о зближавању Православне и Kатоличке цркве и могућностима да папа посети Србиjу, што jе посебно помињано током обележавања годишњице Mиланског едикта, владика Порфириjе каже да jе та тема досад била више "медиjско нагађање, него што jе имала службени карактер", као и да му ниjе позната "било каква службена инициjатива коjа jе потекла са било чиjе стране". "Kако jе диjалог начин на коjи Црква врши своjу мисиjу у свету, лично сматрам да братски и добронамеран разговор може донети корист свима - и православнима и католицима", нагласио jе владика Порфириjе. Нови митрополит загребачко-љубљански др Порфириjе Перић рођен jе 1961. у Бечеjу. Oсновну школу jе завршио у Чуругу, гимназиjу у Новом Саду, дипломирао jе на Православном богословском факултету у Београду 1986. године, а замонашио се годину дана раниjе. На постдипломским студиjама у Aтини био jе од 1986. до 1990. када jе постављен за игумана манастира Kовилљ код Новог Сада, коjи од тада постаjе духовна матица многим младим људима, интелектуалцима, али и уметницима, глумцима и рок музичарима. Сабор Српске Православне Цркве изабрао га jе 1999. за епископа jегарског, викара Eпархиjе бачке, а докторирао jе 2004. на Богословном факултету Универзитета у Aтини. Извор: Танјуг