„Када су пустили електричне импулсе у тај део, жена би се онесвестила. Престала је да чита и није одговарала ни на визуелне ни на аудитивне наредбе, а њено дисање било је успорено. Чим би стимулација престала, одмах би јој се вратила свест, али се није сећала шта се у међувремену догодило. Иста ствар догодила би се сваки пут кад би стимулисали то подручје, а експеримент је трајао два дана. Да је симулисан део мозга који је одговоран за говор или кретање, одмах би престала да говори или да се креће. Али овако је њен говор постајао све тиши, а њене кретње све успореније све док није изгубила свест. Пошто током стимулације није забележена епилептичка активност, научници су сигурни да несвестица није била резултат напада“, пише Хелен Томсон у магазину Њу Сајантист.Научник Кубеиши сматра да резултати сугеришу да клауструм заиста игра виталну улогу кад се говори о свести. „Упоредио бих га с аутомобилом. Ауто има много делова који управљају његовим кретањем, али постоји само једно место на којем можете да окренете кључ и упалити све. Сматрам да смо пронашли кључ за свест“, рекао је он. Ипак, ово откриће треба узети с резервом, пошто су жени уклонили хипокампус како би излечили епилепсију – она не поседује „нормалан“ мозак, стога би ово истраживање, како би се потврдило, требало спровести на више људи. Извор: Јутарњи.хр
Слободан Рељић: Ковид 19 и даље убија, и даље
Из саме Америке недавно је стигла вест да је Конгресна комисија утврдила да је ковид 19 би...