Правда

Ништа није слутило на најгоре. У Бигову смо се мало бавили Борином кућом, а више шетали, разговарали и купали се. Био је расположен, врло покретљив за своје године. Постао је недавно деда, па није крио узбуђење због тога. Чинило ми се да су безбрижни пензионерски дани тек испред њега - напомиње Бјековић. Он истиче да је у ложи Партизановог стадиона седео поред Боре и анализирао утакмице. Одлично се разумео у фудбал. Планирали смо 15. августа да заједно будемо на стадиону, када Партизан буде стартовао у квалификацијама за Лигу шампиона, али сад Боре нема и уопште не знам како ћу без њега да гледам ту утакмицу - каже Бјековић и открива да су имали заказан ручак на дан кад је Бора отишао у болницу... Све до четвртка редовно смо се чули. Причао ми је како је прошла операција слепог црева. У четвртак по подне ме је питао шта има ново у нашем Партизану и потом је неки лекар ушао у његову собу. Нажалост, биле су то последње речи које ми је Бора упутио. После је пао у кому из које се није пробудио. Тешко ми је јер сам изгубио пријатеља с којим сам делио добро и зло у животу. Много ће ми недостајати - казао је Бјековић. Извор: Блиц