Иако је председник РХ Иво Јосиповић изјавио да је хрватски Сабор донео декларацију “која веома јасно говори о томе да се комшије неће уцењивати и кочити у њиховим напорима да уђу у ЕУ”, и навео да ће решавање отворених питања бити важно за оцену о испуњавању услова, медији у Загребу доносе наслове по којима ће Хрватска зауставити Србију на свом европском путу!
Став Хрватске као државе која жели да унапреди међурегионалну сарадњу, као и интеркултурални и међуетнички дијалог, свакако да наилази на похвале, како у Србији, тако и у другим државама у региону, посебно оним који из дана у дан теже да постану део ЕУ. Међутим, како би уопште било могуће да се успоставе добросуседски односи, постигне регионална сарадња и направи корак напред ка Унији, никако не треба заборавити на други део изјаве предсдника Хрватске, подсећа Јутарњи лист. - Од односа са Хрватском, баш као и са другим државама у региону зависи улазак у ЕУ - рекао је Иво Јосиповић. Хрватски медији тврде да је Србији јасно стављено до знања да је, поред уласка у ЕУ, циљ те политике и да се унапреди дијалог између народа који припадају различитим етничким заједницама, као и унапређивање сарадње у региону. Као и да спољнополитички циљеви Србије и њено чланство у ЕУ, могу бити остварени само кроз јачање демократије, владавине права и складне међусуседске односе. Подсетимо Јосиповић је нагласио неопходност отвореног дијалога како би дошло до решавања проблема из прошлости, јер од квалитет дијалога и уложен труд у процесима помирења између Србије и Хрватске свакако ће бити од велике важности за оцену о испуњавању услова за приступање ЕУ. Став хрватског председника да је дијалог неопходан, као и да постоји вакуум између ове две државе, потврдио је и шеф српске дипломатије, Ивица Дачић. Дачић је рекао да, иако Србија и Хрватска редовно комуницирају, постоје “две корпе проблема” – једна која се односи на прошлост, а друга на будућност и додао да је у интересу обе земље да се решавају проблеми из прошлости.
Прочитајте још:Хрватска на прагу референдума о статусу ћирилицеХрвати остају без јајаХрвати побеснели: Нисмо глуп народ!
- Приступање Европској унији је сложен процес који се паралелно одвија на неколико међусобно зависних нивоа. С једне стране, то је процес стабилизације и придруживања, а с друге стране су приступни преговори. Решавање проблематичних питања са Хрватском сигурно представља прави тест и изазов за Србију, али овај дијалог је, свакако, и нужност времена у коме живимо – рекао је Дачић. Хрватски медији у глас истичу да Србија са Хрватком има низ нерешених питања, од оних најболнијих као што је проблем несталих особа, ратних злочина, тужби за геноцид до културног наслеђа и повратка културног блага до границе и та питања у најскоријем року треба да се реше, а пре тога је потребно покренути преговарачки процес и пробудити свест о нужности њиховог решавања. “Сви нивои власти треба да учествују, или бар да подржавају напоре Србије да реши питања са Хрватском и на тај начин покаже да је земља која прихвата демократске стандарде ЕУ. С обзиром да су теме тешке и болне, да би процес преговора био успешан, преговори треба да буду оличење и успешне политике која не само да води ка ЕУ, већ и ка осигуравању сопствених интереса. Такође, не само Србија, већ и Хрватска мора да искористи све своје дипломатске канала како би се проблеми решили пре уласка Србије у ЕУ”, пише Јутарњи.хр. Овај лист даље додаје да је Хрватској од стратешког интереса улазак Србије у ЕУ, управо због тога што су односи Хрватске и Србије темељ стабилности на Балкану. “Како је у интересу Србији, тако је и Хрватској да се обрати пажња на ставове обе државе у односу на горућа питања, као и да се нађу заједничка решења пре захуктавања преговора Брисела и Београда. При оцењивању спремности за улазак у ЕУ, сигурно ће се водити рачуна о начину на који се Београд односи према нерешеним питањима”, наводи се у тексту под називом “Србија не може у ЕУ док не реши проблеме са Хрватском“.
Ово су проблеми које треба решити По свему судећи проблеми, као што су судбине несталих Срба и Хрвата, питање архивске грађе и културног наслеђа, као и да отварање питања око утврђивања границе на Дунаву, спорно је 11.000 хектара земље с обе стране, 10.000 хектара у Србији и око 1.000 у Хрватској, биће кључни за подршку или не Загреба Београду за чланство у ЕУ.
Извор: Телеграф
