Правда

– За сада немамо ниједан потврђени случај инфекције у Србији, али смо имали 13 сумњи на евентуалну инфекцију вирусом „западног Нила”. Шесторо пацијената се може сматрати вероватним случајевима, а подсећамо да је потврђени случај само онај код којег је лабораторијски потврђено присуство одговарајућих антитела и у ликвору – речено је јуче за „Политику” у Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”. Међутим, сва је прилика да је ових шесторо пацијената заиста оболело и да је лабораторијска потврда само формалност која се чека.Зна се да је по један случај регистрован у Нишу и Краљеву. За сада нема оболелих на Инфективној клиници у Београду, где је лане било убедљиво највише лечених од ове инфекције, потврђује за „Политику” др Александар Урошевић, инфектолог и лекар Одељења интензивне неге Инфективне клинике у Београду. Прошлог лета, према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, у Србији су регистрована 303 случаја грознице „западног Нила”, при чему је тежак облик са упалом мозга и можданих овојница имало 243 оболелих, а умрло је 35 људи, речено је јуче за „Политику” у овој установи. Међу умрлима углавном су биле особе старије од 50 година, које су биле и хронични болесници. Прошле године нико у Европи није имао ни тако велики број оболелих, ни умрлих, што је јасно говорило да се у Србији није благовремено мислило на сузбијање комараца, па су надлежни у локалним самоуправама због тога и више пута прозивани. Прочитајте још:Како да разликујете азијске стршљене од обичних Ове године, због поплава и неповољних временских прилика са пуно кише, које доприносе повећању бројности комараца, грађани су још више забринути. Изгледа да забринутост није без основа, од Београђана, Шапчана, Нишлија чује се иста прича: предвече креће „рат” против крвопија свим расположивим средствима: хемијским таблетама, затварањем прозора, обичним усисивачима, савијеним новинама… – Већина особа ће инфекцију вирусом „западног Нила” проћи без икаквих тегоба. Човека може убости заражени комарац, а да он нема никакве симптоме. Сматра се да се неки од симптома појаве код 20 одсто особа које је убо заражени комарац, а тек један од 150 људи добије тежак облик ове грознице са упалом мозга или можданих овојница. То су најчешће болесници старији од 65 година, са другим хроничним болестима, дијабетесом, кардиолошким обољењима или чији је имуни систем озбиљно нарушен – објашњава др Урошевић. Он умирује родитеље који су забринути што су њихови малишани истачкани по целом телу од убода ових инсеката: – Убод комарца не мора бити опасан, чак ни када је комарац заражен, осим код оних поменутих, осетљивих пацијената. Најважније је препознати симптоме на време, а то су најчешће повишена температура, преко 38 степени, изразита малаксалост, јаки болови у мишићима, посебно у мишићима леђа и врата и ногу, а некада се појави оспа. Личи на симптоме грипа, али то није респираторна инфекција и ту је битна разлика, јер нема кијања, бола у грлу, цурења носа… Не можемо бити безбрижни, јер је ипак болест ту, али нема разлога за панику – сматра др Урошевић. Овај инфектолог упозорава да ако се уз повишену температуру појави поремећај свести, конфузност, дезоријентисаност, грчеви мишића или епилептични напад, то побуђује сумњу да се нешто озбиљно дешава. У лечењу се као и за све вирусне грознице користи симптоматска, а не каузална терапија, па се прате пацијенти и евентуална појава компликација.

– Колико год могуће, ваља се заштити. Користите комарнике, то јест заштитне мрежице за прозоре, а избегавајте места где су комарци уочени у великом броју, околине реке и бара – наводи наш саговорник.

Др Урошевић каже да у Србији не може да се говори о статистици ове болести, јер она је први пут у нашем поднебљу регистрована 2012. године. Подсећа да је највећа епидемија била 1999. године у Њујорку, а за вирус се зна још од 1937. у Уганди у области западног Нила, по ком је и добио име. Обавеза института „Батут” је и да окупља мултисекторски тим, којег чине, осим лекара, и представници Завода за биоциде, „Торлака”, ветеринарских завода и института, министарстава здравља и пољопривреде. Главна сезона епидемије може се очекивати у другој половини јула и током августа месеца, тако да још једном апелују на све локалне самоуправе да предузму све мере за сузбијање комараца. Извор: Политика (Оливера Поповић)