Правда

Нико се у Србији није у последње време напатио због воде више него Ужичани, али нису они једини који имају разлога за забринутост због њеног квалитета. Од 154 градска водовода контролисана током прошле године, њих 65, односно 42 одсто, није ка домовима грађана било способно да проследи исправну воду. Из чак 32 водовода је излазила течност која не задовољава ни физичко-хемијске ни микробиолошке параметре. Посматрано по областима Србије, у централном делу државе стандардима није одговарало 29 од 112 водовода. У Војводини је, очекивано, та сразмера још лошија – од 42 водовода, испод нивоа је 36, од чега чак 26 и по микробиолошким и по физичко-хемијским параметрима, подаци су Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут”, из извештаја који ће ускоро бити објављен.

ПрочитајтеПриликом сечења струје нападнути радници Електордистрибуције!

Последица тога је да су лани избиле три епидемије у којима је 112 особа оболело због лоше чесмоваче. Није то драматичан број, не представља више од 1,2 одсто свих епидемија у Србији 2013. године, али дугорочно би биланс могао бити погубнији. Јер, у неисправним узорцима воде, мада преовлађују загађивачи који нису опасни по здравље, има и токсичних и канцерогених материја. У редовним контролама се ни не испитују сви токсини и канцерогени. Али, то не би ни било могуће, објашњава др Драгана Јовановић, из „Батута”. – Токсичних и канцерогених материја има много, на хиљаде. Не постоји држава која може све њих да прати. Код нас се прате исти параметри као и у Европској унији – каже др Јовановић. Код нас, као ни у другим земљама, не прате се ни подаци о болестима насталим због хемијске контаминације воде, напомиње саговорница „Политике”. За такве болести је веома тешко одредити шта је за њих одговорно, јер постоји више од једног потенцијалног узрока, од којих се неки не појављују у води за пиће. Такође, често до болести доводи садејство неколико тих узрока, њихова кумулација током дужег времена. У узорцима који нису били микробиолошки исправни, срећом, махом су налажене аеробне мезофилне бактерије које су безопасне, наводи се у извештају „Батута”. Али, има ту и колиформних бактерија, попут ешерихије коли, која је детектована у 1,78 одсто неисправних узорака. У онима који нису задовољили физичко-хемијске стандарде, преовлађују замућеност и обојеност, повишене концентрације гвожђа, мангана, амонијака, нитрата, нитрита и повећан утрошак калијум-перманганата. Већина узрока физичко-хемијске неисправности утичу искључиво на мирис и боју воде, али неки од њих спадају у токсине и канцерогене. Извор: Политика