Правда

Као и прошли пут, Исток и Запад звецкају оружјем, прете и оптужују другу страну да је фашистичка. Нема директног војног сукоба, али се снаге одмеравају на другим фронтовима, у Сирији, Ирану, Украјини. Много је тога засметало Американцима и пре него што је проруски председник Украјине Виктор Јанукович прошле јесени одустао од споразума са ЕУ, везујући земљу још чвршће за источне суседе. Према многим тумачењима, Москва је прошлог лета зауставила најављени амерички војни удар на Дамаск и свргавање руског савезника Башара ел Асада када је предложила да се сиријско хемијско оружје уништи под међународном контролом, наводи лист Политика. Има мишљења и да су Руси спречили западни напад на Техеран, још једног руског партнера, јер су посредовали у међународним преговорима о иранском одустајању од нуклеарног програма. Москва је одобрила азил узбуњивачу Едварду Сноудену, коме Вашингтон жели да суди за шпијунажу. Ипак, ситуација највише личи на хладноратовску у Украјини, где су проевропске и проамеричке снаге почетком године свргнуле Јануковича и формирале владу. Кијев од тада најављује наставак пута ка ЕУ и, што посебно смета Русима, вољу за улазак у НАТО. После руске анексије Крима и побуне проруских побуњеника у Доњецку и Луганску, а посебно после пада малезијског путничког авиона на територију под контролом бораца из источне Украјине, хладноратовска пропаганда више се није могла зауставити. На „Јутјубу” су осванули снимци на којима помоћница америчког државног секретара Викторија Нуланд псује ЕУ, да би нешто касније на интернет процурили и снимци руских амбасадора који се наводно хвале да ће после Крима анектирати и Мајами. За западне политичаре, руски председник је „извршио агресију” на Украјину и „стварно претерао” када је малезијски „боинг” погођен изнад Украјине, а за Путина је интернет постао „пројекат ЦИА” који одмах треба заменити алтернативом из Русије.

Прочитајте још:(ВИДЕО) Украјински неонациста шизофреничар једе мртву свињу!

Ширећи свој утицај у свету и полажући право на „своје” интересне зоне, хладноратовске силе су покретале интервенције, а позива за оваквим интервенцијама има и данас, посебно у Украјини, где се Русија и САД боре за утицај и контролу. Немали број америчких републиканаца позвао је на интервенцију у Украјини као вид помоћи кијевским снагама. Последњих дана говори се да Русија гомила војску на граници са Украјином и спрема напад под плаштом хуманитарне интервенције. НАТО позива чланице да повећају издавања за војне буџете јер је, према њему, криза у Украјини показала да има још посла за савез настао са циљем да одбије ширење СССР-а у Европи. У том смислу се говори да се САД враћају свом старом пољу интересовања – Европи, коју су биле скрајнуле ратујући и Ираку, Авганистану и посвећујући се Пацифику, где расту кинеске амбиције. Од пада гвоздене завесе, Америка је постала хегемон, једина глобална сила која је одлучивала о рату и миру у свету. Како сматра један број аналитичара, Америка се, глумећи светског полицајца, расплинула акцијама и интервенцијама од Балкана преко Блиског истока да јој је промакао руски и кинески продор у њено латиноамеричко двориште, каже се у тексту Политике. Русија више нема војне савезнике у оквиру Варшавског пакта, али интензивно трага за економским савезницима, посебно откако су јој САД и ЕУ увеле делимичне санкције, на шта је недавно узвратила забраном увоза хране и намирница из ових земаља. Москва је прво са земљама БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) договорила оснивање њихове развојне банке, која би умањила утицај западне Светске банке и Међународног монетарног фонда. Онда се са Бразилом, Аргентином и другим латиноамеричким земљама договарала како да повећају трговинску размену, посебно производа који неко време неће долазити из САД и ЕУ. Пре тога се са Пекингом споразумела о јачању сарадње у области енергетике, пошто европске земље, зависне од руског гаса, гледају где би могле да пронађу алтернативне изворе енергије. Савезнике тражи и на Истоку, у Кини, али и на западној хемисфери, што неће проћи неопажено у САД. Ако је ово нови хладни рат, онда је ово и крај униполарног света, то јест америчке хегемоније у свету. Поједини аутори сматрају да нема ни говора о другом хладном рату, јер нема другог војног блока који би се супротставио Западу, Америци, НАТО-у, нити конкурентске идеологије, пошто је готово цео свет прихватио либерални капитализам. Русија није што и СССР. Економија САД осам је пута већа од економије Русије, а амерички војни буџет седам пута је већи од руског. Са друге стране, Стивен Коен, професор руске историје на Универзитету Њујорк, сматра да се може говорити о новом хладном рату и да је ово најопаснији тренутак од пада гвоздене завесе, то јест да су сада већи изгледи за почетак глобалног рата него икад пре у последњих двадесет и пет година. Он подсећа на ужарену реторику, америчке тврдње да Кремљ крши споразуме о разоружању и гази преко права Украјине да бира своју судбину, док Москва сматра да НАТО више не сме да се шири, да Украјина, Белорусија и Молдавија морају да остану „земље између” НАТО-а и Русије. По Коену, сукоб у Украјини много је више од сукоба око европске судбине Кијева као што је и рат у Вијетнаму био много више од револуције Хо Ши Мина. „Њујорк тајмс” констатује да су Исток и Запад решили да обнове сукобе, „па нека кошта колико кошта”. А коштаће. Руске компаније трпе због западних санкција, немогућности да сарађују са Западом. Оне губе прилику да користе западну технологију и модернизују енергетски сектор, од кога Русија зависи. Тамошњи министар пољопривреде признао је да ће забрана увоза западних намирница повисити цену хране у Русији и повећати инфлацију. Руске санкције ће Канаду, Аустралију, САД и Норвешку коштати око 30 милијарди долара, процењују светски медији. Ако Руси западним авио-компанијама забране летове изнад Сибира, то ће значити пад профита за ове авио-превознике и лишити Русију надокнада за транзит. „Билд” наводи да ће Немци изгубити око 25.000 радних места у машиноградњи јер су поруџбине из Русије већ опале за 25 одсто. Овај тренд можемо назвати новим или другим хладним ратом или му дати неки трећи назив, али ће у том окршају великих сила, малим земљама бити веома тешко да се склоне. Од Србије се захтева да се изјасни за кога је. Европске дипломате захтевају од Србије да као земља кандидат усклади своју спољну политику са политиком ЕУ, то јест да Русији уведе санкције због анексије Крима и проруске побуне на истоку Украјине. Док су Русија и САД и ЕУ заједно седели у Г-8, а Москва била партнер НАТО-а, Србија је још некако могла да балансира између Истока и Запада и тежи чланству у ЕУ,док је истовремено најбољи пријатељ Русије. Сада ће ход по политичкој жици бити много тежи јер важи старо-ново правило:„Ако ниси с нама, онда си против нас.” Извор: Политика (Јелена Стевановић)