Правда

Карл-Магнус Хелгегрен је шведски новинар, универзитетски професор и отац Леа (11) и Франка (10). У интервјуу “Дејли мејлу” он је објаснио да је одлучио да поведе синове на пут када су га за вечером питали да ли могу да купе најновију “пуцачину”. Забринут да не схватају погубне последице рата, одлучио је да се опклади са њима: ако посете подручје погођено ратом и разговарају с тамошњим становницима, по повратку кући дозволиће им да играју коју год игрицу пожеле. Дечаци су пристали, па је породица - укључујући и мајку Елизу, која се развела од супруга - кренула је на десетодневно путовање у Израел и на Голанску висораван у окупираном делу Сирије. - Желео сам да им укажем на негативне последице које се манифестују када топови заћуте. Жртве су начији отац, брат, сестра и мајка, објашњава Карл-Магнус Хелгегрен. У Израел су стигли у априлу, пре избијања најновијег сукоба.

Прочитајте још:Ракета погодила Израел два сата пре истека примирја

У Јерусалиму смо становали у једној израелској породици. Хтео сам да упознају све делове друштва. После тога смо отишли у избеглички логор Шуафат, где је повремено владала несташица воде и где су људи морали да прелазе контролни пункт”, објашњава отац. Становници избегличког кампа Шуафат технички припадају Јерусалиму, али живе изван сигурносног зида који је подигао Израел. Хелгегрен је одвео децу у болницу у логору и затражио од медицинског особља да им објасне у каквим условима деца тамо живе. - Испричали су им о тројици дечака који су завршили у инвалидским колицима пошто су гуменим мецима погођени у кичму и који више не могу да играју фудбал. Породица је посетила и место Маџдал Шамс на Голанској висоравни, где има најмање 2.000 минских поља. Тамо су разговарали са младима који су одрастали за време окупације и дечаци су са занимањем слушали приче о људима одвојеним од својих породица. Пошто је по повратку у Шведску описао своје искуство, Хелгегрен се нашао на удару критика многих родитеља. - Ово су моја деца и радим оно што мислим да је најбоље за њих, одговара он и истиче да су на пут кренули у априлу када ситуација није била опасна као сада. Он каже да су му синови после путовања рекли да више неће куповати игрице “Цалл оф Дутy” и да су били шокирани због најновијих борби у региону. - Стално ме питају шта тамо има ново - постали су свесни сукоба који ни многи одрасли не разумеју у потпуности, каже он. - Не морају сви да оду на Блиски исток да би упознали децу са суштином ратних игара. Али сви их играју и оне су постале саставни део живота наше деце. Зашто родитељи у томе не виде проблем? Извор: Блиц