Правда

Међународна конференција филозофских практичара, највећи светски догађај те врсте, почиње прекосутра у Београду. На Западу је, наиме, увелико раширена терапија која замењује класичан одлазак код психотерапеута, чију улогу преузимају филозофи. То су такозвана филозофска или практична саветовалишта. - Гости нашег града биће филозофи из више од 40 земаља света, међу њима и један од родоначелника ове дисциплине, амерички научник Лу Мариноф, аутор књиге „Платон, а не Прозак“. Ово дело преведено је на више од 50 светских језика - каже др Александар Фатић, организатор скупа. Уз Маринофа, гости Београда биће и др Ран Лахав, професор Андерс Линдсет, професорке Лидија Амир, Ора Грудендард... Многа имена светске филозофије биће гости Института за филозофију и друштвену теорију, који је организатор ове манифестације, а колико је догађај важан говори и податак да ће текстови који буду изнети на овом скупу бити штампани у посебној књизи у Кембриџу. Приређивач ће бити професор др Александар Фатић, са нашег института и професорка Лидија Амир са Универзитета у Тел Авиву. Специјално издање часописа „Филозофикал практис“ који излази у Њујорку, а уређује га сам Лу Мариноф, биће посвећено београдској конференцији, а др Александар Фатић, као организатор овог скупа, биће и гост уредник.

Прочитајте још:Како препознати генетски модификовану храну?Волите мирис базена? После овога ћете променити мишљење

Када је реч о Источној Европи, Србија ће овим догађајем бити прва земља и лидер у овој новој филозофској области која је од осамдесетих година прошлог века драматично нарасла у Северној Америци, али и широм Европе. У нашој земљи је, истовремено, основано прво удружење за филозофску праксу у целом региону, које ради по стандардима и у складу са Америчком асоцијацијом за филозофску праксу, најутицајнијом у свету. О СВОМ ТРОШКУ Осим Института за филозофију и друштвену теорију, коорганизатори конференције су Факултет за медије и комуникације и Српско удружење за филозофску праксу. - Још једна специфичност ове конференције је да њу, упркос њеном значају, засада нико не финансира - каже др Фатић. - Она представља искорак и експеримент: реч је о конференцији у којој свако плаћа своје учествовање, што је пракса која већ извесно време постоји на Западу, али код нас није до сада успела да заживи у већој мери. На тај начин се шаље порука да у Србију и на њене академске институције вреди доћи и да се то у научном смислу исплати и када кошта Извор: Новости