Правда

О растућим расним тензијама и несразмерној употреби силе од стране америчких снага реда, за „Глас Русије“ говори амерички аналитичар српског порекла Обрад Кесић:

Статистика показује да америчка полиција од Калифорније до источне обале много чешће хапси људе који припадају мањинама, него што хапси белце. Друго, у великој мери видимо да полиција и даље зауставља и претреса људе на расној основи.

Од Сент Луиса па до Лос Анђелеса било је у последњих месец дана чак 6 инцидената, где су припадници црначке заједнице и мањине изгубили животе у конфонтацији са полицајцима. Било је других случајева, који су снимљени и пуштени у јавност, где се показује да полиција користи неумерену силу према припадницима мањина. Цела ситуација је изазвала реакцију, не само црначке заједнице него такође мањина кроз целу Америку, где мањине све више говоре да се не осећају сигурно, јер немају поверења у локалне институције, поготову не у локалну полицију.

Прочитајте још: Спецназ јединица ДНР у својој првој операцији заробила важне украјинске обавештајце!

Медији пишу да је администрација државе Мисури послала „полицајце који су више личили на војнике у Авганистану него на чуваре реда и мира у обичном америчком граду“ . Како Ви тумачите ове наводе?

Видимо да се све више полиција опрема као да се ради о паравојним формацијама. Добили су тешко наоружање од Пентагона после 11.септембра, као и оклопна возила која су непотребна у многим од тих места.

Добра је ствар што сад почиње једна озбиљна дебата у САД, где је јавност тек сад схватила да полиције постају на неки начин мале војске и имају опрему која није прикладна у складу са реалним потребама друштва.

Пре неки дан је током простеста ухапшена Хеди Епстајн (90)- жена која која је преживела нацистички логор и велики је борац за људска права. Да ли се слажете са онима који сматрају да ова и чињеница иде у прилог тврдњама да се у Америци увелико крше основна људска и уставна права?

На неки начин, друштво постаје имуно на насиље, не само због медија и филмова, већ видимо да у последње време где год Америка има проблем у свету, у великој мери то решава путем војне силе. То траје већ неколико деценија. Уз то још морамо додати да смо ми као друштво (америчко) наоружани до зуба. После 11.септембра такође постоји један синдром у нашем друштву, где је у тој борби против тероризма држави допуштено да ради шта год хоће- угрожава уставна и грађанска права. А грађани то прихватају јер мисле да вреди водити и добити ту борбу. У великој мери се плаше, макар су се до недавно плашили тероризма, него кршења њихових права.

Да ли по Вашем мишљењу постоје још неки фактори који су могли бити окидач за ове немире?

И онда на све то имамо све лошију економску ситуацију, у смислу да иако индикатори говоре да Америка излази из економске кризе и да се отварају нова радна места, то у великој мери заобилази мањине и њихов стандард опада, а сиромаштво је све веће.

Тако да имамо један процес који ствара ове конфронтације унутар америчког друштва, а у великој мери питање односа државе према мањинама је замрзнуто. Сукоби који су у Фергусону избили показују до које мере постоји тај бес у нашем (америчком) друштву и до које мере је потребно да се адекватно одговори на проблем.

Деловало је као да је управо избором Обаме, првог тамнопутог председника САД, расно питање „затворено“. Ипак, много тога данас показује да Америка заиста пати од ове своје „старе бољке“. Има ли на видику неког лека?

У последње време су мањине те које су одлучивале при избору председника Обаме, јер су излазиле у већем броју него икад раније. У таквој ситуацији мањине гледају на овај сукоб, као доказ неправде система и као на однос државе према мањинама и њиховим проблемима.

Док белци у великој мери другачије гледају, помало заплашено. Овај сукоб бела популација види као претњу, јер ово насиље је највећи страх који бела Америка има- да је то побуна која може да запали градове.

За америчко друштво је веома штетно то што један значајан део популације нема поверење у државне институције. У Колораду су на неколико места спровели пилот истраживање, где су доказали да у суштини највећи проблем јесте предрасуда која постоји. Тачније истраживање је показало да су расне мањине од самог почетка правосудног процеса виђене као кривци докле год не докажу да нису. У исто време припадници беле заједнице уживају уставну заштиту и статус да нису криви док се не докаже да јесу. У великој мери мањине не уживају ону основну гаранцију устава и док год то буде било тако, имаћемо овакве проблеме.