Сви ми смо се некад нашли у ситуацији да у супермаркету бирамо између два слична производа. Ако на једном производу пише “без холестерола” а на другом не пише ништа, који бисте одабрали?
Просечан потрошач ће вероватно одабрати овај на коме пише “без холестерола”, и не гледајући декларацију овог другог производа. Тај други производ можда и нема холестерол, можда је и квалитетнији и повољнији од првог, али ето тај други произвођач је одлучио да буде поштен и није ставио ту ознаку без. Супермаркети су данас буквално преправљени производима на којима пише да производи не садрже нешто, односно да су “без глутена”, “без холестерола”, “без конзерванса”, “без адитива”, “без вештачких додатака”, без овога, без онога. На овај начин потрошачи бивају лажно уверени да купују здравији производ, и уместо да бирају производе који садрже мање шећера или соли, које сигурно конзумирамо превише и који доказано лоше утичу на здравље, они бирају производе “без нечега”, и то без нечега чега често и нема у сличним производима других произвођача. Један од најапсурднијих примера на нашем тржишту је кисело млеко Млекаре Границе, на коме пише
без глутена и конзерванса. Апсолутно ниједно једино кисело млеко на овом свету не садржи ни глутен ни конзерванс. Не постоји ниједан једини разлог зашто би иједан произвођач ставио глутен или конзерванс у кисело млеко. Глутен је протеин који се може наћи само у одређеним житарицама, а обично кисело млеко се прави од млека и бактерија млечно киселинског врења (то су корисне бактерије). Дејством ових бактерија на млеко, пХ млека се снижава до те мере да, у неком нормалном временском периоду, ту не могу да порасту ниједне друге бактерије, дакле, употреба конзерванаса у киселом млеку је апсолутно непотребна. Поред тога што су и глутен и конзерванс непотребни у киселом млеку, њихово додавање није дозвољено ни Правилником о квалитету и другим захтевима за млеко (члан 42). Други апсурдни пример је неки биљни производ, попут сунцокретовог уља или маргарина на коме пише „без холестерола“. Холестерол се производи у јетри, дакле могу га садржати само животињски производи. Холестерол не постоји ни у једном једином биљном производу. Друга је ствар што неки биљни производи, попут управо сунцокретовог уља и маргарина могу допринети настанку повишеног холестерола у крви. У овом случају потрошачу је сигурно боље да узме путер који садржи малу количину холестерола (јер је животињског порекла) него да узме маргарин који садржи транс масти које доказано негативно утичу на кардиоваскуларне болести и повишени холестерол . Употреба оваквих изјава је еквивалентна као када би неки продавац на пијаци на главици купуса написао нешто попут “без кикирикија”. Дакле, бесмислено је давати овакве изјаве, јер купус и не садржи кикирики. Овакви маркетиншки трикови поред тога што су бесмислени и доприносе продубљивању неоснованих страхова потрошача (страх од глутена је оправдан код 1% становништва, код осталих 99% је неоснован или је последица помодарства), овакве изјаве лажно информишу потрошача о потенцијалним здравственим ризицима, а и косе се са новим Законом о заштити потрошача. Наиме, на основу новог Закона о заштити потрошача, члан 18, непоштена пословна пракса је забрањена. А непоштена пословна пракса је, између осталог, пословна пракса која битно нарушава економско понашање, у вези са производом, просечног потрошача. Оваквим изјавама, произвођач умањује могућност потрошача да оствари потребан ниво обавештености за одлучивање, услед чега потрошач доноси економску одлуку коју иначе не би донео.
Прочитајте још:Природна инфузија за ваше телоЛЕКОВИТА ЧУВАРКУЋА: Прочитајте шта може ова чудотворна биљкаВитамин Ц може победити вирус Еболе?
У примеру са киселим млеком, суочен са избором између оног на коме пише „без глутена, без конзерванса“, и оног на коме не пише ништа, недовољно обавештен потрошач ће одабрати производ на коме пише то “без” иако ни на који начин тај производ није бољи од другог производа на коме не пише ништа. На тај начин потрошач доноси економску одлуку коју, да нема ове апсурдне изјаве, вероватно не би донео. Закон о заштити потрошача је ступио на снагу у јуну ове године, а почеће са применом у септембру. До тада произвођачи имају времена да замене паковања, а потрошачи да отворе очи и не дозволе да буду обмањени оваквим триковима. Извор: stajedemo.com