Правда

Под здравственим надзором због спречавања евентуалног уношења заразних болести, у Србији је тренутно укупно 210 особа, од којих су 24 допутовале из афричких земаља у којима хара епидемија еболе, углавном из Нигерије. Осталима су решења о здравственом надзору на уласку у земљу уручена у највећој мери због спречавања ширења колере и маларије. Др Бојана Гргић, епидемиолог, начелник Одељења за превенцију и контролу заразних болести у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, каже, за „Новости“, да су сви они у земљу ушли од 8. до 21. августа, и док траје инкубација, која је нпр. за еболу 21 дан, морају да буду под надзором. То је једини начин да се код нас спрече појава и ширење заразних болести које владају у неким деловима света. Али, нисмо поштеђени „уобичајених“ зараза. Од почетка године у Србији је пријављено 128 епидемија заразних болести: оболеле су 1.374 особе, од којих је 396 болнички лечено, а 11 умрло. Уз појачане мере због опасности од еболе, епидемиолошке службе су тренутно фокусиране и на то да се на време препознају и лече тешке форме грознице Западног Нила, која се за разлику од прошле године кад смо имали епидемију и 35 смртних исхода, бар засад јавља само спорадично, иако се због најезде комараца после мајских поплава очекивало масовније оболевање. Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, епидемије су ове године најчешће биле породичне - 63. Свака четврта, међутим, „избила“ је у болницама, укупно 35 епидемија у којима је оболело 419, а умрло 10 особа. Најчешће су то биле епидемије грипа и оне изазване бактеријом клостридијом, која се последњих 10 година шири по болницама у највећем броју земаља. Ова бактерија се готово стално региструје у спорадичним случајевима, па је тако почетком ове недеље потврђена код троје пацијената Прве хируршке клинике КЦС, али је од почетка године у болницама у централној Србији изазвала девет епидемија. Прошле године је пријављена 21 болничка епидемија изазвана клостридијом, а од укупно 161 оболелог 15 је умрло. - У Војводини је пријављена 431 оболела особа - рекла је др Јелена Ђекић, епидемиолог покрајинског Института за јавно здравље. - То је 22 одсто више него лане. Умрло је деветоро пацијената са клостридијом и сви су били старији од 60 година.

Прочитајте још:Руски лекари против еболе: Ако нам кажу да направимо вакцину, направићемо јеНигеријац са отеклим жлездама стављен у карантин у Београду

У Институту „Др Милан Јовановић Батут“ кажу да, у односу на прошлу годину, нема одступања у структури епидемија заразних болести. Иако је епидемиолошка ситуација била претећа у периоду током поплавног таласа и после њега, није уочено повећање учесталости ни броја особа оболелих од заразних болести, нити броја епидемија. - Од почетка године регистровано је нешто више од 8.000 оболелих од цревних зараза, што је незнатно више него у истом периоду прошле и претпрошле године - каже др Бојана Гргић, епидемиолог у „Батуту“. Осим од цревних зараза, после поплава страховало се и од грознице Западног Нила. Од те болести коју преносе комарци од почетка године оболело је 10 особа, а две су умрле. Прошле године у ово време епилог је био 10 смртних случајева, а до краја године болест је потврђена код 303 пацијента. - После епидемијске 2013. године, коју је обележило ширење вируса грознице Западног Нила, очекује се да ће број заражених особа током ове сезоне бити знатно мањи - процењује др Гргић. - Можда можемо да очекујемо још неке нове случајеве у другој половини августа и током септембра и после тога би сезона требало да се приводи крају, због пада температуре и смањења популације комараца. Извор: Новости