Правда

Зато је добро што Бојан Пајтић, председник Демократске странке („Десет теза о Србији”, „Политика”, 18. августа), верује како је данас нормално борити се за „српску Србију”. Још боље је кад каже како нам, као српском народу и друштву, на првом месту морају бити сопствени интереси, уместо европских или регионалних. Наравно да је у праву кад каже како су потомци Срба који су северно од Саве и Дунава дошли с патријархом Чарнојевићем, заједно с оним Србима који су ту већ били и оним који су дошли касније, успешно радили да тај простор буде присаједињен Србији. То је посебно лепо чути од некога ко је, не тако давно, у званичне документе војвођанске аутономије ставио да је она наслеђе комунистичке партије. Више од свега Пајтић сведочи истину кад каже да Србија не може да постоји док је тако снажно подељена, као и да је дошло време да се после четврт века на српској друштвеној и политичкој сцени догоди смена генерација. Но, само ова последња истина незамислива је с Бојаном Пајтићем на политичкој сцени, а на власти у Војводини да се и не говори. Све што је рекао у свом инспиративном тексту могуће је, али ништа од тога није могуће с Бојаном Пајтићем и целом галеријом „пајтићeваца”, који су распоређени практично по свим порама наше јавне сцене и ту паразитирају већ деценијама. Јер, како ће Бојан Пајтић да изађе на српски и, како сам каже, нормалан пут кад је готово две деценије био његов најгласнији противник, од кокетирања са стварањем вештачке војвођанске нације до покушаја наметања сепаратистичког статута.

Прочитајте још: Мирјана Бобић-Мојсиловић: Ајс Бакет Челенџ је Србија добила од ЕУ!

Овде није реч о мојој злурадости, већ о простим природним и друштвеним законима. Како ће, дакле, Бојан Пајтић и ДС постати заштитници средње класе у Србији кад су, пресудно доприносећи њеном сиромашењу, учинили да средњи слој готово потпуно нестане, практично без икакве шансе да се у овој генерацији поново појави на друштвеној сцени. Док су они, ДС, како каже сам Пајтић, отишли ка Европи, средњи слој је остао на перону. Дакле, они у бечким и париским ресторанима, а средњи слој све ближе казану народне кухиње. Тако да би можда било најсврсисходније да Пајтић и дружина грађане Србије пре свега заштите од себе самих. Али, рекох, ускогрудост није партнер мудрих, и зато Пајтићу, који се јавно исповедио да је грешио и да је спреман на покајање, руку треба прихватити обема. Као син православног свештеника, он зна да је за покајање, осим признања, потребно и дело. Саме речи нису довољне. Зато за почетак предлажем да на првој наредној седници Скупштине АП Војводине, заједно с њим, поништимо Декларацију о заштити уставних и законских права АП Војводине, чиме би ДС на делу показао како ради на „српској Србији” и тиме нам свима дао доказ да заиста озбиљно мисли оно што његов лидер јавно говори. Подсећања ради, Пајтић је био предлагач ове декларације у којој, између осталог, стоји како се Војводина у саставу Србије нашла вољом народа исказаном на Скупштини изасланика народа Војводине у Новом Саду 30–31.7.1945. године. Узалуд смо му тада поручивали да не чини то и указивали како је Војводина настала вековним радом, пре свих, Срба, а да је мисија Српске Војводине била да се присаједини Србији у трајну и нераскидиву везу јер би се на тај начин сав словенски живаљ јужног дела тадашње Аустроугарске нашао у заједници с пијемонтом слободе, Краљевином Србијом. што се и десило 24. и 25. новембра 1918. године. Поништењем ове декларације, Пајтић би се на достојан начин одужио и свом узору Милошу Црњанском, од кога је, како сам каже, учио како је бити Србин северно од Саве и Дунава. Извор: Политика