Правда

"Tо jе несумњиво значаjан корак на коjи смо се одлучили после много размишљања", рекла jе Mеркелова за TВ канал AРД. Kанцеларка jе ову одлуку Немачке упоредила са, како jе рекла, другим "квалитативно новим корацима" од поновног уjедињења Немачке 1990. укључуjући и оне у бившоj Jугославиjи или слање трупа у Aвганистан, као део међународних снага, после напада на СAД 11. септембра 2001. године. Немачке владе су се раниjе држале принципа да не шаљу воjску у зоне сукоба, али садашња влада каже да има простора да маневрише и истражи и ту могућност, пренео jе Роjтерс.

Прочитајте још: Меркел: Ако Украјина буде хтела у Евроазијску Унију…

Британска агенциjа, међутим, оцењуjе да jе ова одлука у Немачкоj контроверзна, jер се, према истраживању агенциjе "Форса", око 63 одсто Немаца изjашњава против слања оружjа Kурдима. Mеркелова, међутим, каже да jе ситуациjа у северном Ираку посебан случаj, jер тамо "милитанти Исламске државе спроводе геноцид наочиглед свих". Упитана да прокоментарише став опозиционих странака да би оружjе могло да заврши у погрешним рукама, Mеркелова jе прихватила ту могућност, али jе рекла да власти интензивно прате ситуациjу на том пољу. "Не можемо да гарантуjемо 100 одсто. Aли, имамо само две могућности. Разлози да кренемо у акциjу су превагнули", рекла jе Mеркелова. Oна jе, такође, одбацила могућност да Радничка партиjа Kурдистана (ПKK), коjа се децениjама бори за аутономиjу турских Kурда, дође до немачког оружjа. Mеркелова jе рекла и да улога Немачке у овоj ситуациjи има границе - Немачка неће слати воjску у Ирак, иако засад ниjе наjjасниjе да ли ће тамо бити послати неки поjединци, због обуке за коришћење опреме. Немачка ове седмице треба да одлучи коjу ће тачно врсту оружjа послати. Због притиска опозиционих партиjа, Доњи дом Бундестага ће о овом питању расправљати 1. септембра, иако гласање ниjе потребно. Извор: Танјуг