Правда

„Стиче се утисак да су сви други изгубили интересовање за истрагу. После почетних снажних и скоро хистеричних оптужби на рачун Русије и проруских снага у Украјини, изгледа да сада сви ћуте. Ми смо, практично, једина земља која покушава да задржи пажњу на овом веома важном питању”, рекао је Лавров на конференцији за новинаре. Он је казао да ће Русија наставити да трага за истином, не само у овом случају, него и у другим, као што су случај снајпериста, трагедија 2. маја у Одеси и слични догађаји у Маријупољу, преноси Итар-Тасс.„Русија неће дозволити да такви злочини буду умањени и инсистираће на томе да они који су одговорни за њих буду изведени пред лице правде”, додао је министар Лавров.

Прочитајте још: Асошиејтед Прес: Русија шаље артиљерију устаницима на истоку Украјине

Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров најавио је још један хуманитарни конвој намењен житељима Доњецке области у грађанским ратом захваћеној Украјини. „Упутили смо званичну ноту Министарству спољних послова Украјине, којом их информисали о нашим намерама”, пренели су медији речи Лаврова. Како је истакао, за продужење помоћи угроженима у Украјини заложили су се и у Међународном Црвеном крсту, Организацији за европску безбедност и сарадњу, Уједињеним нацијама, Савету Европе… По Лаврову, биће учињено све што је неопходно како би се сумњичавост владе у Кијеву и земљама које је подржавају – а поводом прича да уз хуманитарни конвој Русија украјинске побуњенике снабдева и тешким наоружањем – свела на најмању могућу меру. Оно што је, према речима Сергеја Лаврова, проблем у Украјини јесте чињеница да тамо, без јасне заједничке команде, делују јединице које су формиране и плаћене од различитих олигарха и странака и које се, у складу са тиме, потчињавају само онима који их плаћају, што отвара огроман простор за ратовање без правила, па и чињење ратних злочина. Најупечатљивији пример је деловање Националне гарде, коју је оформио такозвани Десни сектор, профашистичка политичка групација која има своје заступнике чак и у украјинском парламенту. Осврћући се на чињеницу да је Русија званично признала Петра Порошенка као председника суседне Украјине, Лавров је изразио наду да ће он ипак учинити све што је могуће како би се ратни сукоб прекинуо, а земља избегла безнађе. Иначе, у руском министарству одбране одлучили су да више ни не придају пажњу сталним причама о упаду руске тешке војне технике у Украјину. Како се до сада показало, већина таквих вести показала се тек као покушај појединаца да унесу додатну панику међу житеље украјинских насеља уз границу са Русијом. И док траје рат у бившој совјетској републици, за 4. и 5. септембар најављен је самит НАТО-а у Велсу, у Великој Британији. Мада ће се све главне најављене теме на неки начин дотицати украјинских неприлика, Русија, за разлику од ранијих година, није добила позив да присуствује овом скупу. „У НАТО-у је још у априлу донето решење о прекиду односа са Русијом”, пренео је лист „Комерсант” изјаву једног неименованог званичника НАТО-а. Према истом извору, учешће Русије на самиту у Велсу било би – „нецелисходно”. А на списку главних тема скупа су: јачање колективне одбране, важност уравнотежења финансијског учешћа у финансирању алијансе од стране свих чланица, разматрање односа са Русијом уз истовремено јачање веза са Украјином, потом продубљивање међусобних односа унутар алијансе и, као пето, окончање акција западног војног савеза у Авганистану. Тешко је предвидети какав ће бити закључак самита у овако деликатном тренутку, али је чињеница да је Русија својим ставом према украјинској кризи навела многе чланице бившег такозваног источног блока да размисле и о сопственој безбедности. А ту безбедност, верују, може да им пружи једино чланство у НАТО-у и слепо повиновање свим правилима понашања унутар ове војне организације. А то подразумева и слање својих трупа на она светска ратишта на којима је НАТО ангажован овога тренутка. А једно од свакако најделикатнијих јесте оно у Авганистану. НАТО-у је Русија потребна ради снабдевања војника алијансе у овој далекој азијској земљи као и у виду коридора за предстојеће повлачење са тог терена. Свака друга варијанта носи са собом додатне проблеме, и што је још важније, велике финансијске трошкове као и несигуран пролазак кроз, у најмању руку, непријатељски расположене територије. Додајмо у вези са самитом у Велсу и да су се поједине балтичке земље и Пољска заузеле за коришћење европске противракетне одбране против Русије, док из Немачке стижу помирљивије изјаве, према којима источног суседа у данашњим околностима никако не би требало додатно провоцирати. Да ли ће нови најављени конвој руске помоћи, који ће се кретати истом маршрутом као претходни, привући једнаку пажњу светске јавности, показаће се онога тренутка када камиони са намирницама и другим потрепштинама намењеним побуњеним Украјинцима крену из својих стајалишта. Шеф руске дипломатије Лавров овим је поводом изразио наду да власти у Кијеву неће правити непотребне проблеме, на које је свакодневно наилазио први конвој, и да ће учешће украјинских пограничних служби и служби безбедности овога пута бити у складу са пограничним правилима и добром вољом да се помогне угроженима. Извор: Политика (С.Самарџија)