Правда

Истовремено, и Берлин и Брисел желе да чују истоветну, узвратну поруку. Лидери шест земаља Западног Балкана - Србије, БиХ, Црне Горе, Македоније, Косова и Албаније као и Словеније и Хрватске, које су чланице ЕУ окупиће се у четвртак 28. августа на скупу у Берлину. Најављујући конференцију, из Берлина и Брисела стижу истоветне поруке. Портпарол немачке владе, Штефен Зајберт, наглашава важност разговора о "отвореним питањима“ у региону и давања "новог импулса“ за њихово решавање, преноси Б92.

Прочитајте још:

Жигара у Арсеналу!

ДНР саопштила да је преузела контролу границе са Русијом

"То се посебно односи на јачање и подршку сарадњи у региону као и на приближавање Унији, економско, политички, али и у области владавине права. Немачка стоји иза обећања да европска перспектива Западног Балкана постоји“, наводи Зајберт. Брисел, са своје стране, "поздравља иницијативу Ангеле Меркел“ и понавља да су регионална сарадња и управљање економијом "кључни фактори“ процеса проширења. "Биће то прилика за разговоре о приоритетима као што су економија, владавина права, обезбеђивање страних инвестиција, отварање нови радних места“, каже за Дојче веле, портпарол Европске комисије Петер Стано. И док у Бриселу најављују да је балкански самит у Немачкој "први у низу“ и да су следећи већ заказани за 2015. и 2016. у Аустрији, односно Француској, европски аналитичари указују на изостанак проширења са листе приоритета ЕУ, на "национализацију“ тог процеса од стране земаља-чланица, на видно заостајање појединих земаља региона, али и на важну чињеницу да се састанак организује у тренутку затегнутих односа Брисела и Москве. Национализација проширења Познаваоци европске политике већ дуго указују на чињеницу да је проширење престало да буде једна од "кључних мисија“ Европске комисије и да је тај процес све више вођен од стране Савета ЕУ, односно земаља-чланица: "Имамо нешто што се зове 'национализација проширења'. Земље-чланице све више учествују у кључним одлукама у том процесу, пре него што би се ослониле на препоруке Европске комисије. То се посебно односи на Немачку и њен Бундестаг, који је преузео готово кључну улогу у оцењивању процеса у региону“, објашњава орина Стратулат, из Центра за европску политику у Бриселу. Она оцењује да на тај начин процес проширења, са једне стране, постаје инклузивнији и демократичнији, јер се уместо само одлуке Брисела тражи и мишљење националних парламента. "Са друге стране ту постоји ризик од претераног мешања технократских процедура у процес који је већ постављен, што га удаљава од већ договореног и додаје нове услове и правила 'уз пут', што изазива фрустрације код оних који раде на том процесу, али и код грађана земаља аспираната на чланство“, каже Стратулат и наводи примере утицаја одлуке немачког Бундестага на албански захтев за кандидатуру 2009. године, али и почетак преговора Србије о чланству, прошле године. Да се у процес придруживања данас све више уплићу и национални интереси земаља-чланица, и то на начин који „није увек од помоћи“, сматра и Николас Вајт, испред канцеларије "Независни дипломата“. Он наглашава да би било боље да је проширење остало "високи приоритет“ Европске комисије, али и додаје: "Ипак, врло је важно да се овај састанак одржава у Берлину. Канцеларка Меркел јесте водећи политичар у Европи. Она је доминантнија вероватно и од својевремено Хелмута Кола, који је као равнотежу имао Французе, чији су лидери данас слаби. Дакле, сама чињеница да она питање Балкана гледа озбиљно у сред велике кризе са Русијом, указује да Европа неће дићи руке од Балкана, да тај регион остаје европски интерес и будућа територија која се неће препустити Русији. Чини ми се да се овим састанком шаље јасна порука не само земљама Западног Балкана већ и Москви“, закључује Вајт. Од Балкана се очекује да докаже свој "европски избор“ Поред најава званичног Берлина и Брисела, али и очекивања која долазе из главних градова земаља учесница конференције, европски аналитичари у први план дневног реда ове конференције стављају управо питање "посвећености заједничкој будућности“, што се у овом тренутку директно односи на питање веза Западног Балкна, поготово Србије, са Русијом. "Мислим да ће ЕУ на сваком кораку подсећати земље Западног Балкана да уколико желе да уђу у 'клуб', морају да поштују његова правила. Није овде само питање трговине, већ читавог правног поретка у ЕУ, али и баланса моћи на континенту. Дакле, чули смо да су Србија, БиХ и друге земље региона направиле 'европски избор'. Ако јесу, онда то морају и да покажу“, сматра Николас Вајт. Оцењујући иницијативу Ангеле Меркел, на основу које је дошло до организације састанка у Берлину, као "позитивну и конструктивну, а не критичку“, из Центру за европску политику додају да ће се пред регионалним лидерима "поготово оним из БиХ, Македоније и са Косова“ у Берлини наћи и питање њиховог заостајања у процесу евроинтеграција. "Ова иницијатива повезана је и са потребом да се суочимо са чињеницом да постоји недовршени посао на Балкану. То јесте посебно важно у тренутку када Русија 'вежба мишиће' у комшилуку, а неке од земаља Балкана стоје или чак назадују у процесу приближавања ЕУ. Зато је неопходна ревитализација тог процеса, неопходно је да се позитивни сигнал оваквог ангажовања земаља-чланица материјализује у конкретне кораке приближавања ЕУ и балканских земаља“, закључује Стратулат. Пред берлински састанак на врху, познаваоци европске политике и балканских прилика упозоравају "Мостар, Бањалуку и Сарајево“ да не очекују да ће им њихови "савезници“ доћи споља и помоћи им да реше проблеме, нити ће се то догодити на састанку са Ангелом Меркел. Лидерима у БиХ се још једном поручује да морају међусобно да сарађују на проналажењу решења за своју земљу. Извор: Вечерње Новости