Одлуком да се новац за децу која ће бити лечена у иностранству прикупља преко посебног јавно-приватног фонда иза којег ће стати Влада, требало би да се стане на пут махинацијама при коришћењу новца који је у претходним годинама прикупљан овим путем. Велике хуманитарне акције рађале су велике афере.
Једнако тешко као сакупљање новца, чини се, јесте и истражити ко контролише његово трошење у фондацијама и фондовима. Закон о задужбинама и фондацијама поверен је Министарству културе и информисања које, како кажу, надзире његову примену. Фонд могу да оснују Република, покрајина или локална самоуправа, а фондације – појединци и било које правно лице. Надзор над законитошћу рада фондова има општински орган управе надлежан за послове културе, на чијој територији се налази седиште одређеног фонда... Контролу над радом задужбина и фондација, у смислу финансијског пословања, имају надлежни органи, попут Пореске управе, финансијске полиције и других, наводи Министарство културе и информисања. Буџетска инспекција ступа на сцену када се троше буџетска средства, објашњавају у Министарству финансија. Нема, међутим, прецизнијег објашњења шта се дешава са контролом трошења новца грађана. То да општине надзиру фондове јесте тековина закона из 1989. године, док се од 2011. године, уместо у Министарству, фондације и задужбине уписују у посебан регистар АПР-а. "Што се тиче саме контроле, ми као регистративни орган немамо никакву контролу. Надзор над применом Закона о задужбинама и фондацијама искључиво је у надлежности Министарства културе, такође контролу пословања саме задужбине врши између осталог Пореска управа и одређени инспекцијски органи", каже Јелена Обрадовић из Агенције за привредне регистре.
Прочитајте још:
Злоупотребе су могуће иако су акције под лупом јавности и са снажном подршком институција – то потврђују и примери који су се завршили аферама – Фонд Катарине Ребраче, као и владика Артемије. Неразјашњен је и пут новца прикупљеног за лечење Тијане Огњановић. Чињеница да овај, такозвани непрофитни сектор није јасно регулисан, отвара пут злоупотребама, кажу стручњаци. "То је слабост непрофитних организација које би требало тим извештајима да извештавају донаторе – да ли појединци и фирме, како и на који начин новац троше, та врста транспарентног извештавања је најбоља мера контроле, јер ако се деси злоупотреба – то је већ касно", каже Александар Братковић из Центра за развој непрофитног сектора. У Србији има 580 домаћих задужбина и фондација и 19 представништава страних задужбина и фондација. Извор: РТС
Кад руски економиста прочита Николаја Српског: Европско пропадање је давно предсказано 
