Правда

У интервјуу “Блицу” Мишчевићева објашњава и шта од Србије тражи Брисел кад је у питању Русија? - Они су то дефинисали као питање солидарности или активне неутралности. Разумеју да је наша позиција специфична и да Србија због својих спољнополитичких и економских интереса жели да задржи ситуацију у којој неће уводити санкције Русији, али да је спремна да, до момента уласка у ЕУ, прихвати све обавезе које произилазе из чланства, укључујући и спољну политику и политику безбедности ЕУ. До тада можемо да седимо на две столице? - Не бих рекла да седимо на две столице. Покушавамо да се снађемо у ситуацији у чијем креирању нисмо учествовали, да обезбедимо раст и развој, а да истовремено спроводимо и европске реформе. ЕУ прихвата ту нашу неутралност, али нас подсећа да имамо обавезе и према ЕУ и због тога нас је позвала да не повећавамо извоз на руско тржиште. Пет најважнијих корака ка ЕУ? Реформа правосуђа и полиције (радимо на акционим плановима за 23. и 24. поглавље који ће нас пратити кроз цело преговарање) Борба против корупције Акциони план за спровођење Стратегије за јавне набавке Медијски закони (важна је примена) Закон о високом школству и реформа образовања Кад ће бити отворена прва поглавља? - Јако смо заинтересовани да отварање првих поглавља буде што пре. У овом тренутку смо потпуно спремни за отварање 32. поглавља (финансијски надзор), али знамо и прихватамо да не може бити отварања било ког поглавља пре него што се отвори једно од три тешка, а то су поглавља 23. (правосуђе и основна права), 24. (правда, слобода, безбедност), односно 35. (Косово). Технички је немогуће да се 23. и 24. поглавље отворе пре фебруара или марта следеће године. У поглављу 35. зависимо од оцене држава чланица о напретку у дијалогу између Београда и Приштине. Зависимо од Приштине? - Државе које су пре нас преговарале о чланству нису се никада сусреле с тим да неко мимо чланица ЕУ буде мерило њиховог напретка. У интересу је свих страна да 35. поглавље буде отворено што пре јер се оно састоји од праћења имплементације свега што је договорено. Када? - Верујем да ће бити отворено до краја ове године. Прва могућност је да буде у октобру, а друга у децембру. Кад ћемо добити главног преговарача? - Биће одређен пред прву међувладину конференцију. Да ли и даље важи захтев ЕУ да се расветли политичка позадина убиства Зорана Ђинђића? - То постоји као генерални услов за ефикасну истрагу. Ово питање неће бити ни заборављено, ни занемарено. Формиране су комисије које истражују убиства са политичком позадином и имају улогу да обезбеде да та питања не буду заборављена. Од тога нико не бежи, али не можемо очекивати ни да ће то питање бити затворено брзо. „Брисел 2“ Да ли ће у 35. поглављу бити услови за пуну нормализацију односа Београда и Приштине, укључујући и обавезу да не спречавамо Косово да постане део европских и међународних организација? - У процесу преговора дефинишу се само услови који постоје у правном наслеђу Уније, а такво правило не постоји. До сада се није разговарало о учешћу Приштине у међународним организацијама. Ако ова питања буду у будућности отворена, то ће се догодити кроз дијалог Београда и Приштине, а не у 35. поглављу. То значи да ће ипак бити организован “Брисел 2”? - То је колоквијални назив. Влада Србије је јасно истакла да је заинтересована за питања имовине, заштите манастира и културне баштине. Питање свеобухватне нормализације односа је још даље у будућности, а шта ће то практично значити, дефинисаће Београд и Приштина кроз дијалог. Извор: Блиц

Прочитајте још:

ДНР саопштила да је преузела контролу границе са Русијом

Немојте ово да радите током секса!