Правда

На овај проблем указао је посланик у Скупштини Србије Јанко Веселиновић који је током међународног научног скупа "Хрватско-српски односи: Заштита идентитета" у Голубићу код Книна, оценио је да Влада Србије у последње две године не ради ништа на решавању отворених питања преосталих из бивше Југославије после ратова деведесетих, међу којима је и питање државних граница. - Питање граница је основно које Србија и Хрватска треба да уреде - казао је Веселиновић, оценивши да је то последица све ређих сусрета између представника две државе. Београд још од 2002. безуспешно покушава да нађе компромис са Загребом. Да сценарио условљавања какав је Словенија наметнула Хрватској спором око Пиранског залива може да доживи репризу у хрватско-српском издању индиректно је пре извесног времена сугерисао тамошњи премијер Зоран Милановић који је, коментаришући пут Србије ка ЕУ, рекао да разграничење на Дунаву мора да се заврши. - Нема уцена ни менторства, али неке ствари се морају договорити. Крајње је време, и то ће бити један од наших услова, а друга страна нема ниједан разлог за одуговлачење - рекао је Милановић протеклог пролећа. Челник Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир, подсећајући да је Хрватска условљавала и враћањем културног блага, наводи да га не би изненадило да и поред прича о добросуседским односима, Загреб и границу на Дунаву испостави Србији као проблем, јер је Хрватској "све проблем".

Прочитајте још:

У октобру тачка на Стефановићев докторат

Осечина још чека обнову кућа

- Загреб би морао да покаже добру вољу, нарочито што је приликом успостављања граница АВНОЈ-а, које нису биле државне већ републичке, Србија била толерантна и део Барање се нашао у Хрватској - каже Будимир за "Вести". Он истиче да није ни природно да Хрватска прелази Дунав и залази на српску територију. Са почетком преговора договорено је да бивша међурепубличка граница буде основ утврђивања државне границе, али су параметри две стране различити. Хрватској не одговара авнојевска граница, већ тражи катастарску и позива се на земљишне књиге из времена Аустругарске, према којима би међудржавна међа ишла линијом рубних катастарских општина. Познато је да је спорно око 11.000 хектара земљишта, 10.000 на левој обали у Србији и 1.000 на десној хрватској страни, па према тумачењу Загреба, Хрватској треба да припадну велики делови српске општине Апатин, скоро до самог уласка у град. Наду да Загреб неће правити проблем Београду око међудржавног разграничења, изразио је дугогодишњи југословенски амбасадор у пензији Станислав Стојановић. Он сматра да се спорење о линији на Дунаву с времена на време појављује у тамошњој јавности као исполитизовано због негативног расположења према Србима у Хрватској исказаног протестима због ћириличних табли па све до питања повратка протераних. - Мислим да су границе периферно питање у односу на ове горуће проблеме с којима је Хрватска суочена. Са друге стране на Србију се свакодневно врше притисци и условљава колико је већа њена жеља за улазак за ЕУ, а мислим да је највећи пресинг због наших односа са Русијом - каже он за "Вести". Питање граница нема толико велики значај колики се придаје, ни према мишљењу политичког аналитичара Бранка Радуна, мада како он каже, циљ Хрватске јесте да пређе Дунав, што показују и њихове компаније које би да купују земљиште у Војводини. - Сматрам да Загреб више потеже то питање како би имао чиме да тргује са Београдом због српских захтева за повратак избеглих и поштовање њихових људских права. Зато се овај спор лукаво представља као битан да би се добили уступци приликом билатералних преговора о другим проблемима - тумачи Радун за "Вести". Извор: Вести онлајн