Правда

Питер Виблер, в. д. директора Мисије Усаид у Србији, изјавио је на скупу на коме је представљен индекс одрживости цивилног сектора у 2013. години да ОЦД треба више да се укључе у преговоре Србије и ЕУ и да би политичари могли да обрате више пажње и јавно говоре о достигнућима цивилног сектора. Наше саговорнике питали смо да ли су приметили да се НВО више укључују у политички живот и шта мисле о томе. Владимир Гоати, директор Транспарентности Србија, подсећа да су се невладине организације вратиле на сцену после 5. октобра. „Г17 плус постао је од невладине организације политичка странка и, како у држави није било довољно кадрова, појединци су увучени у апарат власти. Млађан Динкић, Мирољуб Лабус и Милан Пајевић отишли су у државне структуре, иако су оне по природи затворене двоструком бравом. И неки из Европског покрета су ушли у власт. И у ТС има добрих стручњака, троје људи више зна о корупцији него што о томе знају у Влади. Сада не видим нешто слично. СНС има око 150.000 чланова или више, али недовољно кадрова, и зато су и у врху Владе чланови ДС-а. Видим неку врсту осмозе између СНС-а и странака које имају интелектуалну инфраструктуру. Цесид није НВО, већ припада групи привредника, али је њихов члан Марко Благојевић директор Канцеларије за обнову.” Гоати каже да је ТС као НВО стално присутан у политичком процесу. „Три-четири пута у парламенту се расправљало о нашим саопштењима. То је нормалан положај цивилног сектора, а он је важан зато што је опозиција маргинализована. Нека од наших саопштења отишла су посланичким групама. Цивилни сектор свакако би требало да буде активнији, али у последњих неколико година ништа се драматично на том плану није догодило. Транспарентност је добро заступљена у медијима, не можемо да се жалимо. О нашим налазима расправља се у јавности и државним институцијама.”

Прочитајте још: Путин лично донирао акумулаторе за српску авијацију – синоћ стигли у Београд!

Милан Антонијевић из Јукома верује да највећа улога цивилног сектора може бити у преговорима с ЕУ. „У преговоре би могле да се укључе организације које имају корисне податке и то су позитивни помаци за цивилни сектор. Јуком је, на пример указивао да се многи закони доносе по хитној процедури и то је власт примила знању, што је легитиман начин да цивилни сектор утиче на политику. Има довољно простора да се утиче на политику.” Антонијевић објашњава да је погрешна перцепција о НВО створена од Милошевићевог времена и да се сада зато не види велики део посла који оне обављају. „Јуком је задовољан како је представљен у медијима, иако постоје одређени притисци.” Бранко Радун, политички аналитичар, другачије размишља о учешћу цивилног сектора у политици и каже да то зависи од ситуације и проблема којим се бави. „Има две врсте НВО: једне се баве проблемима у друштву а друге политичким мешетарењем. Само по себи није лоше да учествују у политичком животу. Али, неке су идеолошки оријентисане, иду наруку страним центрима моћи и зато су се огадиле народу. Мана је и то што се није радило с НВО да израсту у озбиљније институције, па су биле принуђене да траже помоћ из страних фондова, што је доводило до компромиса. Многе су и злоупотребљене, па је испало да је помирење на Балкану могуће тако што ће се рећи да су Срби највећи кривци.” Радун каже да је на неки начин црква била претеча цивилног сектора јер има своје идеје и ставове. „И за Коло српских сестара, настало у 19. веку, може се рећи да је претеча НВО. Међутим, сада постоји ризик политизације НВО од неке странке или странаца. Ризике је тешко избећи у време кризе, јер мањак новца доприноси да НВО постане инструмент финансијера.” И Радун мисли да треба укључити цивилни сектор у преговоре с ЕУ, али да се треба чувати њиховог утицаја а нарочито измишљених експерата машна-ташна, о којима би нека комисија требало да донесе суд. „И у наша министарства дошли су поједини експерти, а у ствари их је довео неки лоби. И тако се једна позитивна идеја обесмисли у пракси. Важно је да се НВО бави социјалом, културом, екологијом, али учешће у политици је врло проблематично, јер то није транспарентна и легитимна политичка институција, па може да испадне да буде провладина уместо невладина. Из ЕУ долази предлог да се појача деловање НВО, што је притисак на власт и ширење утицаја онога ко их плаћа.” Извор: Политика (Ивана Анојчић)