Прочитајте још:Тиха побуна напредњака против Вучића(ФОТО) Погледајте шта је један Француз послао проруским устаницима!Акција "Олуја" се налази и пред Међународним судом правде у спору о геноциду по узајамним тужбама Хрватске и Србије, о чему је главни претрес одржан у Палати правде у Хагу од 3. марта до 1. априла ове године. Србија у контратужби инсистира да током ратова деведесетих на подручју Хрватске (односно бивше РСК) искључиво акција "Олуја" може да се потпуно одреди као геноцид по дефиницији из Конвенције УН-а о спречавању и кажњавању геноцида. У Хрватској је 5. август државни празник који се слави као Дан победе и домовинске захвалности за акцију "Олуја". Извор: Вечерње Новости
19 година од протеривања Срба у "Олуји"
У хрватској-војно полицијској акцији "Олуја" августа 1995. која је започела 4. августа масивном војном акцијом оружаних снага Хрватске, уз подршку НАТО, као и јединица Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Армије БиХ (АБиХ), извршена је агресија на простор Републике Српске Крајине, односно север Далмације, Лику, Кордун и Банију. До агресије је дошло упркос чињеницама да се та област налазила под заштитом УН-а, као сектори "Југ" и "Сјевер", као и да су представници РСК у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном разрешењу. Међу страдалима, према подацима Веритаса, налази се 1.196 (65 посто) цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година. Међу жртвама се налази 544 (29 посто) жена, од којих су око четири петине биле особе старије од 60 година. Такође, према подацима Веритаса, од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 951 лица, док се на евиденцији несталих још води 894 особе, међу којима је 632 цивила (315 жена). У акцији "Маестрал" која је била продужетак "Олује", хрватске оружане снаге у садејству са Петим корпусом армије БиХ, убиле су 655 и прогнале око 125.000 српских становника с подручја 13 општина у БиХ. Одлука о почетку акције "Олуја" је на предлог тадашњег команданта сектора Југ, хрватског генерала Анте Готовине, донета на Брионима 31. јула 1995. На том састанку у Титовој вили на Брионима, председник Хрватске Фрањо Туђман је јасно дефинисао циљ операције поручивши да треба нанети "такве ударце Србима да практично нестану с ових простора". У првостепеној пресуди хашког Трибунала, априла 2011, било је оцењено да је "Олуја" била удружени злочиначки подухват, на челу с тадашњим председником Туђманом, чији је "циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима". Трибунал је другостепену пресуду донео 17. новембра 2012. и њоме ослободио кривице хрватске генерале Готовину и Младена Маркача. Они су ослобођени кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995, чиме је поништена првостепена пресуда којом је Готовина био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора. Жалбено веће је ослободило оптужене по свим тачкама оптужбе, мада нису негирани злочини утврђени у првостепеној пресуди.
Бонус видео
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
Донације можете уплатити путем следећих линкова:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Колумне
Кад руски економиста прочита Николаја Српског: Европско пропадање је давно предсказано
Врху Запада је до мозга дошла проста мудрост: "Када је птица жива, она једе инсекте, али к...
НЕБОЈША КРСТИЋ НАМ СЕ ВРАТИО: Поводом књиге "У знаку неба и крста"
Пише: Владимир Димитријевић
Небојша Јеврић: Молер
На зиду Парохијског дома, увек пуног, дао је да се нацрта Ајфелова кула са минаретом и хоџ...
Слободан Антонић: Успон и пад српског бајденизма
На крају је уследио тежак пораз вашингтонске мочваре на изборима 2024. године. "Грађанска ...