Одлучно сам против санкција Русији. Не само из историјских и бројних моралних разлога, већ и због рационалног привредног рачуна. Какво би било дејство наших санкција према једној земљи попут Русије? Разуме се да то у привредном смислу Русији не би могло да науди. Чини ми се да бисмо тим санкцијама - ефикасно санкционисали сами себе - каже у разговору за „Новости“ Иван Мркић, саветник председника Републике и доскорашњи шеф дипломатије.
Ако упоредимо последице које би произашле из придруживања санкцијама и негативне ефекте отпора према захтевима ЕУ, чији део желимо да постанемо, шта каже прорачун - на којој страни је минус већи? - Не бих се бавио последицама хипотетичних „кобних“ одлука. Питање односа према ЕУ и Русији не би ни смело да се формулише као „или-или“. Дакле, настављамо сарадњу са Русијом и појачавамо брзину преговарања са ЕУ чијем чланству тежимо, што смо својевољно изабрали као приоритет. Наша земља је била под дугим и неправедним санкцијама. Народ је трпео, а не политичка елита. Да ли би сада било људски да ми некоме заводимо санкције?
Москва је проценила да може да се суочи са проблемима које јој доносе казнене мере. Због чега, онда, толико инсистирање да и Србија у њима учествује? - Нисам осетио ништа приближно. „Инсистирање“ није обележило било који разговор нашег председника Томислава Николића са страним званичницима. Моје искуство је исто, а срећем се дневно са мноштвом амбасадора и представника ЕУ. Током посете помоћника државног секретара САД, гђе Викторије Нуланд ниједном речју тако нешто није тражено. Напротив, изражено је пуно разумевање за наше пријатељство и специјалне везе са Русијом. Било је безброј спекулација у медијима да је Федерика Могерини, министарска иностраних послова Италије и актуелни председавајући ЕУ, дошла да нас „уцени“, а ништа слично се није десило.
Прочитајте и:Мркић: Ватикан неће признати Косово
Истина је да је изнела очекивања да ће Србија у наступајућим месецима и годинама бити у стању да се чешће придружује спољнополитичким ставовима ЕУ. То је нормално и чинићемо све да будемо у могућности да подржимо нашу будућу европску породицу. Али, опет, и само, после подробног процењивања у чему су наши витални интереси. Некада ћемо жртвовати парцијалне интересе у име солидарности са пријатељима у ЕУ, али никако не смемо дозволити да погрешним одлукама губимо све, и наше основне принципе.
Хоће ли, ипак, притисци ићи до тачке када ћемо морати да пресечемо: ЕУ или Русија? - Нема „пресецања“. Настојаћемо да учинимо све да усклађујемо ставове са ЕУ. Искрено се надамо да ће Украјина и Русија, две братске, словенске земље да изнађу решење мирним путем и учине све казнене мере сувишним.
Референдум излишанДа ли су санкције Русији тема специфичне тежине да би о њој требало да се изјасне и сами грађани на референдуму? - Мислим да знам какав би био резултат таквог изјашњавања и да би оно потврдило исправност политике коју доследно спроводи држава. Верујем да би се у некој анкети велика већина нашег народа изјаснила против референдума, јер је излишан. То је веома скуп подухват, предвиђен за питања од конституционалног значаја, а може и да узаври политичке страсти. Губило би се време, а пажња је преко потребна да би се обавиле све најављене реформе наше владе.
Извор: Новости онлајн
