СКУП ПАТРИОТИЗАМ: Ево колико кошта „Србија“ у називу фирме

04-08-2014 22:36 Економија Србија

Ресторана „Србија“ у Белој Цркви вероватно не би ни било да је власник Рајко Рабреновић, када га је отварао пре три деценије, морао да плати 4.000 евра за стављање имена наше земље у назив свог угоститељског објекта. Он је, бар овај намет, успео да избегне, јер су надлежни ову таксу смислили пре десетак година. Зато и не чуди што у последњој деценији нема много фирми, кафића, ресторана или радњи које носе име државе у којој послују. Патриотизам у Србији скупо кошта, па се не исплати, пишу Новости.

Свако ко би данас хтео да му гости долазе у „Србију“ или да их шиша у фризерском салону који носи име наше државе,али за то мора да плати републичку таксу у невероватном износу. Фото: РТВ.рс

Свако ко би данас хтео да му гости долазе у „Србију“ или да их шиша у фризерском салону који носи име наше државе, да купује у радњи која се тако зове, морао би да тражи дозволу Владе Србије, уз помоћ Министарства привреде, и да плати републичку таксу. Она је до недавно коштала 465.110 динара, а ова реч је од 1. јуна поскупела на 474.880 динара. - Нико ми није тражио да платим што се ресторан зове „Србија“, али да јесте, ја бих му дао друго име - каже Рабреновић. - Може да се зове и „Босна“ или „Приштина“, мада мислим да би било срамота. Сигурно не бих могао да издвојим те паре. У Агенцији за привредне регистре до сада су евидентирали 149 активних привредних друштава и 52 предузетника који у свом називу имају корен „србиј“. Међу њима су и Србијанка, Србијапревоз, Водопривредно предузеће Србијаводе, Пословно удружење хладњача Србије, Пословно удружење дрвне индистрије Србије, Савез стамбених задруга Србије... Зоран Ђурић, професор менаџмента у Београдској пословној школи сматра да би успешна предузећа требало да носе име наше земље, јер их на тај начин промовишу и за то не би требало да плаћају надокнаду. - Држава, ипак, не сме да дозволи да свако злоупотребљава њено име и због тога мора да постоји неки ред - објашњава Ђурић. - Наравно, не мислим да такса треба да буде толико висока. Много је боље да користимо српске термине. Ионако је постало помодарство, да употребљавамо стране изразе за све, па и за називе занимања и фирми. Не можемо кривити оне који их употребљавају, ако су домаће речи толико „скупе“. Многе земље које држе до себе, подстичу коришћење њеног назива и на тај начин јачају бренд државе. Треба радити на томе да успешни промовишу Србију. Није пуно - за велике Генерални секретар Уније послодаваца Србије Душан Коруноски каже да једнократно плаћање таксе од 474.880 динара није много за велике компаније, али да мале фирме себи не могу да дозволе луксуз да у назив ставе име земље у којој послују. - Ми имамо безберој бесмислених намета и није само њихова цена разлог што многи спас траже у сивој економији, већ само њихово постојање - каже Коруноски. - Има много скривених трошкова, тако да човек кад започиње неки посао не множе да зна колико ће му новца бити потребно, јер се увек појави још нека такса.