Правда

У односу на истраживање из децембра 2013. године, подршка, али и проценат оних који се противе чланству Србије у ЕУ, бележе пад, наводи се у саопштењу Канцеларије. Ниво пада подршке од пет одсто, спада у редовне осцилације које се јављају од почетка спровођења истраживања, односно од 2002. године, а како је саопштено, резултат су околности и догађаја пре свега на међународној политичкој сцени у тренутку истраживања. Како се додаје, проценат оних који се противе учлањењу Србије у ЕУ битно је нижи у оносу на претходне године. Истраживање је подаказало да и даље велики број грађана, 67 одсто, сматра да би реформе неопходне за улазак Србије у ЕУ требало спроводити и да не представљају услов за чланство, већ због добробити грађана и стварања боље уређене Србије. Највише грађана, 58 одсто, борбу против корупције, која највише утиче на њихов свакодневни живот, сврстава међу најзначајније реформе, док су на другом и на трећем месту по важности - реформа здравственог система за 41 одсто и боља заштита људских права за 37 одсто испитаника. Следе реформа правосуђа са 29 одсто, унапређење образовног система са 29, побољшање пољопопривредне производње са 25, заштита потрошача са 16 и заштита животне средине са 15 процената. Највећи број грађана, 61 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати, независно од тога да ли то тражи ЕУ, а две трећине подржава опредељеност Владе Србије за наставак дијалога о нормализацији односа и спремности да се сарадњом и дијалогом дође до одрживих решења. Испитаници кажу да би чланство у ЕУ за 35 одсто њих била добра ствар, 22 одсто сматра да је то лоше, а 43 одсто мисли да то није ни добра ни лоша ствар. Ипак, како је саопштено, за највећи број грађана, њих 47 одсто, чланство у ЕУ и даље представља пут ка бољој будућности младих, више могућности за запошљавање (36 одсто), као и могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (36 одсто). У истраживању је забележен и мањи проценат оних који страхују од губитка националног идентитета и културе и све мање употребе српског језика. Кад је реч о бесповратној развојној помоћи Србији, додаје се у саопштењу, грађани немају јасну слику о томе ко су највећи донатори Србије у последњих 13 година. Како се наводи, званични подаци говоре да од 2000. до 2013. године, ЕУ и њене државе чланице, са више од 3,5 милијарде евра донираних средстава, представљају највеће донаторе, чиме су значајно допринели развоју Србије.

Прочитајте још:Ово су пет првих мера новог министра финансијаЗабрана лета европским авио-компаниjама преко Русиjе?

Истраживање јавног мњења "Европска оријентација грађана Србије - трендови", Канцеларија за европске интеграције спровела је крајем јуна, а анкета је рађена према стандарду Евробарометра и у њој је учествовало 1.015 испитаника старијих од 18 година. Канцеларија за европске интеграције од 2002. године редовно спроводи истраживање јавног мњења како би се сагледала процена грађана који су њихови интереси и како виде будућност коју очекују за себе и своју породицу. Извор: Вечерње Новости