Правда

Колико је наша економија, а с њом и сваки грађанин Србије, у кризи, можда не говоре толико бруто домаћи производ и јавни дуг колико подаци о суми плата које се исплаћују сваког месеца. Од укупне суме плата зависи и колико ће се у некој држави новца потрошити на храну, гардеробу и колико ће се уложити у куповину станова, аутомобила и свега осталог што би могло подстаћи потрошњу, а ланчаном реакцијом погурати и домаћу производњу, раст БДП-а, а то би све, опет, напунило државну касу... Дакле, сума плата у великој мери показује колико смо економски пали од почетка кризе, а пад је поприличан. По подацима до којих је дошао „Дневник”, од маја 2008. године до маја ове године месечна сума плата пала је у Србији чак 114 милиона евра, а то значи да годишње зарађујемо чак 1,37 милијарду евра мање. По подацима Републичког завода за статистику, у мају 2008. године у Србији је било 2.006.047 запослених, а просечна плата 31.086 динара. Када се то сабере, испада је месечна сума зарада била око 62,4 милијарде динара. Пошто је курс био око 82 динара за евро, јасно је да је укупно за плате исплаћивано око 761 милион евра. Овога маја у Србији је било 1.696.834  запослених, а просечна плата 44.184 динара, што значи да је укупна сума зарада била око 75 милијарди динара. Прерачунато, то је око 647 милиона евра, а када се подвуче црта, јасно је да запослени у Србији сада имају 114 милиона евра мање за месечну потрошњу него пре почетка економске кризе. Када се каже 114 милона евра, то некима и не изгледа много, али ако се направи поређење, то значи да је за годину и по „уштеђено” толико пара да би се мога купити „Телеком Србија”, чија се вредност процењује између 1,5 и две милијарде евра. За те новце би се месечно могло куповати по 2.500 нових станова, као и око 7.600 аутомобила „фијат 500-Л”. Годишња сума плата у Србији, дакле, мања је готово 90.000 нових „фића” из Крагујевца. Подаци о платама показују и зашто су нам локали и пословни простори све празнији, зашто се затварају продавнице и фирме. Да сума зарада неће остати ни на овом нивоу јасно је из најава из Владе, али и по рачуници експерата. Из Владе најављују смањење зарада у јавном сектору од десет одсто. То не значи ништа друго него да ће држава уштедети 236 милиона евра, то јест, толика ће аутоматски бити мања годишња сума плата. Месечно то је смањење за око 20 милиона евра. Уколико би се пак прихватио план Фискалног савета и бившег министра финансија Лазара Крстића и смањење од 15 одсто, сума зарада на годишњем нивоу била би 354 милиона евра мања, а месечна око 30 милиона.

Прочитајте још:Ово су пет првих мера новог министра финансијаГубимо најмање 50.000 евра по ИТ инжењеруБаба Ванга: Осми владар Русије по имену Владимир ће постати господар света

Просек готово исти Подаци о суми зарада показују и да су просечне плате исказане у еврима биле готово идентичне у мају 2008. и у истом месецу ове године. То показује да је до пада суме зарада дошло због изгубљених радних места, а не због кресања просечних зрада. Ако се суди по подацима Републичког завода за статистику, за шест година кризе изгубљено је мало више од 300.000 радних места, то јест толико људи мање прима плату. Извор: Дневник