Правда

Јасно је да Кијевом диригује Бела Кућа и да по свему судећи санкције против Русије користи са циљем "испирања мозга" европским лидерима и стављањем у безизлазну анти-руску ситуацију и позицију земље Европе. О том утицају на Кијев сведоче разне ствари попут одласка директора ЦИА у Кијев после чега су и почеле војне акције наспрам проруских снага и чиме је миниран заправо тада постигнути договор о "већој децентрализацији" власти за шта се залагала Русија и што је кампањски понављао Сергеј Лавров, а Кијев прихватио - чиме је практично договор о мирном решењу већ био надохват руке. Већ су утицајни амерички аналитичари попут Пол Крејг Робертса и на самом почетку конфликта називали наивном идеју и веровање да САД не жели рат са Русијом. Робертс је недвосмислено тврдио да администрација Беле Куће нема други излаз до прављења "трећег светског рата". Робертс је тада назвао фаталном грешком политику Русије која тежи проналажењу мирног и дипломатског решења. САД ту миротворачку политику и напоре Русије користи само да заузме што боље војне позиције наспрам Русије и руске територије, писао је тада Робертс. У Вашингтону не постоји добра воља, постоји само лажљивост, истакао је он, а у Европи је важнији новац од људских вредности и вредности људских живота. Вашингтон не жели мирно решење, тврди Робертс. Оно што видимо у последњих неколико дана потврђује тачност овакве перцепције геополитичке стварности. Русија се већ неко време оптужује да дестабилизује Украјину и да пружа подршку проруским снагама, али у последњих неколико дана подумкло на видело излази и покреће се кампања која Русију представља претњом коју није могуће зауставити никако другачије до војно. Оана Лугеску, портпарол НАТО алијансе, данас је изјавила да су у овом савезу сигурни да ће Русија увести војску на територију Украјине. Ово итекако може бити прочитано као припремање терена за војни удар на Русију. Џош Ернест, портпарол Беле Куће, готово истовремено, новинарима је јуче изјавио да "санкције против Русије нису довољно ефикасне". „Политика Руске Федерације није промењена притиском кроз санкције.“ – рекао је Ернест. „Ми смо позвали Русију да прекине учешће у дестабилизацији Украјине и да утиче на побуњенике на истоку земље да прекину са ватром, како би се дошло до дипломатског решења конфликта.“ – каже он. „Међутим, ми у том правцу нисмо видели никакве акције Русије. Економске санкције нису ефикасне.“ – каже Ернест отварајући јасно политички простор за "друге видове притиска".

Прочитајте још:АРГУМЕНТ: Американцима прво одузети фабрике – то ће бити добра лекција за Европљане

Доналд Туск, премијер Пољске, такође је тврдио да ће Русија извршити "инвазију на Украјину", а министар спољних послова Пољске, Радослав Сикорски, у интервјуу за Вашингтон Пост, рекао је да је Пољска предложила САД-у и НАТО-у да америчке војне снаге буду размештене на територији Пољске у областима које су блиске граници са Украјином. Пољска је међу европским земљама највећи заговорник тврдог војног одговора Русији. У јавност је пре месец-два процурела и информација да је Џефри Пајета, амерички амбасадор у Кијеву, на тајном састанку са кијевским властима тражио да правац њихове политике буде тражење Крима назад у оквире Украјине. Он је то условио ускраћењем помоћи САД економији Украјине и поставио као приоритет. После тога, најчешће изјаве Петра Порошенка су управо биле обојене "кримском поруком". Све ово јасно указује да теза Пол Крејг Робертса, посебно узимајући развој Евроазијског Савеза и јачање БРИКС-а, остаје као најреалнија опција која следи у будућности, а то је изазивање општег глобалног хаоса војним ударом на Русију. Евроазијски Савез, јачање руско-кинеског савеза, јачање БРИКС блока су незаустављиви процеси који ће за евро-атлантски блок, а на првом месту САД, представљати историјску прекретницу и слободно можемо рећи - крах. Због тога се слободно може рећи да су САД "звер у кавезу" и да је сасвим извесно да свој излаз могу видети у пометњи свих ових процеса, а једини начин да направе стварну пометњу ових текућих геополитичких процеса јесте општи глобални рат. Уколико у наредним данима буду убрзано слате поруке о "неефикасности санкција", војној претњи Русије и сличне поруке које уводе у нови дипломатски дискурс и врсту "дијалога" Запада и Русије, онда можемо бити готово сигурни да је реч о дијалогу који се може назвати само једним именом, а то је "предратни". Извор: Правда (В.Ц.)